ПИЦУЛИ СМЕТА САХРАНА ГЕНЕРАЛА МЛАДИЋА УЗ ДРЖАВНЕ ПОЧАСТИ: За Србију тражи казну Брисела, а усташки пир у Вуковару прећуткује

Известилац Европског парламента за Србију Тонино Пицула поново је преузео улогу политичког тужиоца Београда, тражећи реакцију Европске уније због односа Србије према генералу Ратку Младићу. Истовремено, изостала је његова једнако хитна и конкретна осуда усташког спектакла одржаног у Вуковару.

Тонино Пицула огласио се на друштвеној мрежи Икс поводом најављене сахране генерала Ратка Младића, оценивши да ће присуство представника власти показати „степен идентификовања са његовим злочинима“.

„За србијанску власт учешће у сахрани ратног злочинца Ратка Младића није неважно јер ће то открити степен идентификовања са његовим злочинима. Међутим, токсични напади на пресуду Хашког суда потврђују већ позната становишта режима у Београду како је Младић био невина жртва међународног кривичног система“, написао је Пицула.

Он је потом затражио и „адекватну“ реакцију Европске уније, поново оптужујући Србију и српски народ за наводну „великосрпску агресију“ на Хрватску, БиХ и Косово и Метохију.

Za srbijansku vlast sudjelovanje u pogrebu ratnog zločinca Ratka Mladića nije nevažno jer će to otkriti stupanj identificiranja s njegovim zločinima. Međutim, toksični napadi na presudu haškog suda potvrđuju već poznata stajališta režima u Beogradu kako je Mladić bio nevina žrtva…

— Tonino Picula (@TPicula) August 29, 2026

За Младића тражи реакцију ЕУ, о усташком поздраву у Вуковару ни речи

Пицулина политичка ревност посебно је упадљива јер се огласио исте вечери када је у Вуковару одржан концерт Марка Перковића Томпсона, на којем је пред хиљадама људи узвикиван поздрав Независне Државе Хрватске.

Томпсон је песму „Бојна Чавоглаве“ започео узвиком „За дом“, на шта је публика громогласно одговорила „Спремни“. Спорни поздрав није остао само на усменом покличу — дроновима је исписан и на небу изнад Вуковара, уз ознаке ратних јединица и другу војну симболику. О томе је известио чак и хрватски „Индекс“.

Ипак, Пицула није показао исту хитност да од Европске уније затражи „адекватну реакцију“ због масовног узвикивања поздрава режима одговорног за геноцид над Србима, Јеврејима и Ромима.

Уместо тога, његова мета поново су Србија, Београд и генерал Младић, кога велики број Срба памти као команданта који је бранио свој народ и дао пресудан допринос стварању Републике Српске.

Пицула користи функцију како би Београду држао идеолошке лекције, док хрватски ратни наратив представља као неспорну истину. Он је раније и годишњицу „Олује“ обележио објављивањем своје фотографије у војној униформи. Реч је о операцији после које је из Хрватске протерано више од 200.000 Срба.

Пицула, дакле, себи признаје право да слави хрватску војну прошлост, али Србима оспорава право да поштују свог генерала.

Пицула функцију европског известиоца претвара у оружје за политички прогон Србије: „Олују“ слави, усташки поклич у Вуковару прећуткује, а од Брисела тражи казну јер Срби поштују генерала Младића. То није европска политика нити борба за правду, већ огољена мржња према свему српском, упакована у функцију Европског парламента.