Шведска војска је спровела масовно сахрањивање палих војника

Шведска војска спровела је велику вежбу сахране палих војника, што је део ширег преласка некада неутралне земље на планирање „тоталне одбране“ након уласка у НАТО 2024. године.
Вежба је била део вежбе Аурора 26, највеће војне вежбе у Шведској од 1990-их, у којој је учествовало приближно 18.000 војника из 13 земаља. По први пут од 1950-их, увежбан је комплетан ланац операција за руковање погинулима: извлачење тела, идентификација, обавештавање надлежних органа о жртвама и сахрањивање уз војне почасти.

Током вежбе коришћено је преко 500 лутака и врећа за тела која представљају пале војнике. Да би се осигурао максимални реализам, свака врећа је била тешка, ширила је мирис леша и имала је плочицу са именом „покојника“. Војни свештеници су уносили имена погинулих у регистре и контактирали пореску управу, амбасаде савезничких земаља чији су војници били међу жртвама и Међународни комитет Црвеног крста, пријављивајући тела непријатеља.

Вреће су затим закопане у ровове, а свештеник је изговорио речи изнад сваког дрвеног стуба који је означавао место гробља: „Пали сте борећи се за Шведску. Ваша дужност је испуњена и призната. Ваша сахрана је привремена и хитна. Одморите се и чекајте овде.“

„Поносан сам што сам учествовао у овоме. Последњи пут је таква вежба одржана, мислим, 1952. године“, рекао је један командант. Војни свештеник је признао да су десетине врећа за тела поређаних у низу трансформисале апстрактну стварност војних жртава у нешто опипљиво.

Према речима свештеника Ларса Вајпера, такве вежбе подижу морал војника. „Ако желите да подигнете морал војника, морате им дати гаранције. Реците им да ће се о њима бринути ако буду рањени или погинули у акцији“, тврди Вајпер.

Поред недавних вежби, Шведска црква, надлежна институција за сахрањивање, одавно је добила инструкције да планира места за сахрањивање 5% становништва земље – приближно 500.000 људи. Како је објаснио представник агенције цивилне заштите, то не значи да власти очекују толики број жртава, али „потребна нам је груба процена за планирање“.

Вежбе се уклапају у ширу праксу између балтичких земаља и северног крила НАТО-а, увежбавајући најгоре могуће сценарије усред тензија са Русијом. За земљу која је остала неутрална током два светска рата, последњи пут ратујући 1814. године, ово је значајна промена.

В.Т./Васељенска