Како се молила мајка владике Атанасија?

„Господе, спаси и птицу у гори и рибу у води, и моју децу не заборави!” Тако се молила мајка владике Атанасија, Савка Јевтић

Савка Јевтић, рођена 1908. у Туларима код Уба, мајка десеторо деце, живела је тихо, али њена молитва одзвања кроз животе њених потомака. Њен најмлађи син, Атанасије, касније епископ, памти: „Ја легнем у њен кревет, а она стоји крај кревета и моли се. То траје подуго, бар пола сата, ја често и заспим. И запамтио сам једну њену молитву: ‘Господе, спаси и птицу у гори и рибу у води, и моју децу не заборави!’”

Та молитва није била формула, већ животна сила. Савка је веру наследила од своје мајке, Даринке — Баба-Нане, која је исто била „врло молитвена“. Вера се није учила, већ живела: у страхопоштовању пред животом, у трепету пред дететом, у љубави која обухвата и птицу и рибу и човека.

„Мајка, права Мајка, не може да не осећа светињу живота. Она свим бићем својим, срцем, утробом, осећа дар живота, осећа страхопоштовање према животу, према детету, према тајни великог дара Божијега.” У кући Јевтића, осморо душа спавало је у једној соби. Живот је био скроман, али молитва је била широка. Савка није издвајала своју децу као једине вредне Божије пажње. Њена молитва је обухватала целу творевину. То је била теологија срца.

Молитва Савке Јевтић постала је темељ духовног живота њеног сина. Он је сведочио да га је управо та молитва научила више теологије него многе књиге. Научила га је страху од Бога, али не као страху од казне, већ као дубоком поштовању и трепету пред тајном живота. Савка није оставила списе, али је оставила реченицу која остаје: „Господе, спаси и птицу у гори и рибу у води, и моју децу не заборави!”

Савка је живела свој век скромно. Њена једноставна, мајчинска љубав/мудрост остала је сведочанство да права вера извире из чистог срца које осећа бол и радост читавог света, а не само свог малог дворишта. / Илустрација: Савка Јевтић – Мајка преосвећеног Eпископа Атанасија (Јевтића)

Компас инфо