Дајковић: Напади на Србе у Црној Гори јачи него у вријеме Ђукановића, или да станемо заједно у српски фронт или да нестанемо

Поштовани Срби и Српкиње, не желим да вас плашим, нити да звучим песимистично, али дужан сам да ово кажем, прије свега као отац, супруг, политичар, али и као Србин из Црне Горе.

Наш народ се налази под непрестаним ударима који се интензивирају из дана у дан и попримају степен веће мржње него у вријеме власти Мила Ђукановића.

Само у посљедњих мјесец дана десиле су се веома опасне ствари које не смијемо да прећутимо, јер свако наше ћутање оснажује антисрпску аждају у Црној Гори која се поново размахала и бљује ватру на све стране.

Као и у вријеме режима Мила Ђукановића, на удару је Српска православна црква. Овог пута то је митрополит Методије који је готово сваког дана у судницама или у станицама полиције због својих апостолских бесједа у којима никад никог није увриједио, већ искључиво говори истину која је некад тешка, али је неумољива.

Ако није у судници или у полицији, полиција је око манастира у којима служи литургију. Да ли сте икад чули да је било који други вјерски поглавар завршио у црногорској полицији осим оних из СПЦ? Наравно да нисте. Док Методија прогоне власт ћути, ЕУ ћути, а невладине организације потпаљују ватру.

Као у доба најцрњег комунизма поново се родила пракса шпијунског потказивања које иде толико далеко да полиција и тужилаштво заједно са антисрпским медијима броје лајкове по Фејсбуку и прате да ли сте случајно означили да вам се свиђа нека позитивна објава о генералу Младићу или, не дај Боже, војводи Павлу Ђуришићу. Ако одете корак даље и подијелите такву објаву, бићете ухапшени или отпуштени са посла.

Ако запјевате уз гусле неку стару српску пјесму о нашим прадједовима који су се борили против Турака, ризикујете оптужницу као ја, али и малтретирање и праћење на сваком кораку као да сте државни непријатељ.

Ако одете на сахрану српског генерала, рачунајте да идете пред медијски строј за стријељање, јер су ваљда очекивали да српски генерали из ратова деведесетих треба да иду у безимене јаме или пасја гробља.

О томе како као српски народ апсолутно ништа нисмо добили посљедњих година изузев пар стотина радних мјеста за оне који су од великих опозиционара постали безличне мумије којима више ни боју гласа не знамо, излишно је причати.

Језик, тробојка, Косово и Метохија, санкције Русији, антисрпски образовни систем, прославе „Олује“, етикетирања геноцидашима, хапшења и злостављања због другачијег мишљења постале су питања које више нико из власти и не поставља.

Оно што је посебно жалосно, али и опасно, јесте што у свему томе, за разлику од некадашњих времена режима Мила Ђукановића, сада тихо учествују и поједини представници српског народа који својим ћутањем и погнутим главама аболирају такве антисрпске нападе и матрице понашања, и све то зарад очувања фотеља. Ко каже другачије, лаже.

Немојте да вас плаше повратком Мила Ђукановића, он никад није ни отишао. Јер нама као Србима у Црној Гори није пресудно како се зове човјек који спроводи одређену политику, већ какву политику та власт спроводи. Нама је потпуно свеједно да ли се та политика зове Мило Ђукановић, или има друго име и друго лице.

Ако се према Србима поново примјењују исте матрице: притисци на СПЦ, прогони због српског идентитета, кажњавање због изговорене ријечи, обрачун са српским симболима, ћутање о положају српског народа и повлађивање онима који према Србима гаје отворену нетрпељивост – онда је за нас то иста политика, без обзира ко је њен потписник.

На крају, једно је јасно. Ми смо Срби и не плашимо се, макар ми који нисмо жељели да продамо свој образ због шаке власти. Позивам све оне којима је преко главе овог понижавања да нам се придруже и да станемо у исти фронт, као некад – сложно, храбро, пркосно и српски!

Предсједник Слободне Црне Горе

ВЛАДИСЛАВ ДАЈКОВИЋ