Хрватска жали и призива Тадићеву Србију

У делу хрватске јавности очигледно још није прежаљена Србија из времена Бориса Тадића. То показује и најновији текст загребачког „Јутарњег листа“, у којем се данашња Србија представља као земља која је, наводно, доживела драматичан политички суноврат у односу на период пре 16 година.

Сам наслов текста – „Сећате ли се овог призора? Све што се догодило после нису могли да замисле ни најгори песимисти“ – довољно говори о перспективи из које се посматра Србија. Аутор Јурица Павичић подсећа на сусрет Бориса Тадића и тадашњег хрватског председника Иве Јосиповића 2010. године, представљајући тај период као својеврсно златно доба српско-хрватских односа.

Хрватски проблем је у томе што је политика какву је заступао Тадић у Србији сведена на минималну подршку и то њених мрзитења а у Србији се наводи, „свечано покопава“ Ратко Младић, што их бескрајно иритира.

Другим речима, оно за чим се у делу хрватских медија жали јесте Србија која је 2010. године била спремна да се уклапа у очекивања Загреба и прихвата диктате кроз низ симболичких и политичких уступака.

Павичић подсећа да је Тадић тада посетио Загреб, да су Тадић и Јосиповић заједно посетили Вуковар и Овчару, као и да је Тадић говорио о одговорности српске политике. Аутор тај период описује као врхунац послератног отопљавања односа две земље.

Али оно што је из ове приче можда најважније јесте питање: зашто се у Загребу данас толико жали за Србијом од пре 16 година?

Да ли зато што је тадашњи Београд био политички погоднији за хрватске интересе?

Јер Србија данас, без обзира на то ко о њеној политици шта мисли, очигледно више није земља која прихвата да јој се из Загреба одређује како треба да гледа на сопствену историју, националне интересе и политичку будућност.

Зато је и овај текст много више од обичног осврта на српско-хрватске односе. Он показује да део хрватске јавности и даље са носталгијом гледа на време када је у Београду на власти била политика коју је Загреб сасвим добродоживљавао.

И ту је суштина. Када у Загребу жале за политиком Бориса Тадића, можда најбоље сами говоре о томе какву Србију би волели да виде.

Србију која се извињава, Србију која стално гледа у прошлост и Србију која би зарад туђег одобравања требало да се одрекне сопственог политичког и националног самопоуздања.

А Србија 2026. очигледно више није та Србија. Данас је Србија јака и отпорна на такве замке.

Политика онлајн