Србима није дозвољено да преживе!

Погледајте само један парадокс деведесетих. Срби су 1991. године живели широм бивше Југославије, у крајевима у којима су били присутни вековима.

После ратова, са многих тих простора Срби су протерани, убијани или сведени на статистичку грешку.

Из Крајине.

Из великог дела Сарајева.

Из Приштине и бројних места на Косову и Метохији.

И ту, изгледа, више нема великог питања.

Нема приче о томе како је један народ нестао са својих вековних огњишта.

Нема исте тежине у речима.

Нема истог моралног суда.

Нема ни исте правне тежине, истрага, оптужница и пресуда.

Као да је све у реду.

Као да је тако и требало да буде.

А онда долазимо до Републике Српске.

Тамо где је Војска Републике Српске под командом Ратка Младића успела да одбрани српски народ и спречи да и он буде протеран са земље на којој је вековима живео, управо ту Срби постају „геноцидни“.

Испада да је наша највећа кривица то што нисмо нестали.

Испада да нисмо ни смели да се бранимо.

Испада да је требало да и тамо завршимо као Срби у НДХ: побијени, протерани, расељени и сведени на успомену.

Да нас данас ни тамо нема, вероватно више не би било ни „проблема“.

Е ТО ЈЕ ПАРАДОКС!

Када Срби буду протерани и побијени са својих вековних огњишта, на то се стави тачка. Срби су нестали, прича је завршена и никоме више ништа није спорно.

А када Срби успеју да се одбране, остану на земљи на којој су живели генерацијама и спрече своје протеривање, онда испада да је управо њихов опстанак проблем.

КАО ДА НИЈЕ СПОРНО ШТО СМО НЕГДЕ НЕСТАЛИ, НЕГО ШТО СМО НЕГДЕ УСПЕЛИ ДА ОСТАНЕМО.

И управо у томе се најбоље виде двоструки стандарди који су годинама пратили однос дела наших суседа, западних влада и политичких институција према српском питању.

Зато овде више није питање само шта се догодило током рата.

Питање је:

ДА ЛИ ЈЕ СРБИМА УОПШТЕ БИЛО ДОЗВОЉЕНО ДА ОПСТАНУ ТАМО ГДЕ СУ ВЕКОВИМА ЖИВЕЛИ?

И за крај речи генерала Ратка Младића:

„Ја нисам ишао у Вијетнам да ратујем нити у неку другу земљу, ја сам само бранио свој народ. Шта сам могао да радим? Да ли је требало мирно да оставим да убијају мој народ као што се то дешавало 1941. године?“

Фацебоок/Повест Срба