Косово: Да ли су Медитеранске игре стварност у атмосфери хаоса и безакоња?

Изградња многих неопходних спортских објеката није ни почела.

20. Медитеранске игре отворене су 21. августа у Таранту, у Италији, а завршене су 3. септембра симболичном предајом штафете Приштини, на Косову. Више од 4.000 спортиста из 26 земаља широм огромног региона који обухвата Блиски исток, Северну Африку, Јужну Европу и Балкан учествовало је у овом великом спортском догађају, другом по величини одмах после Олимпијских игара. „Косово отвара своја врата Медитерану. Приштина ће дочекати цео свет“, помпезно је изјавио градоначелник П. Рама, називајући предају заставе важним кораком ка остварењу „великог сна“ региона.

Преношење заставе

Идеја о одржавању међународних спортских такмичења која обухватају земље медитеранског историјског и културног региона датира из касних 1940-их и раних 1950-их, и од тада се одржавају сваке четири године. За медитеранске земље ово није само спортски турнир, већ јединствен сусрет заједничке историје, културе и модерне енергије – од античких времена до данашњег елитног спорта, са својим инхерентним емоцијама, често далеко од атлетских. Медитеранска земља попут Израела уопште не учествује, као ни Палестина. Међутим, присутна је квази-држава Косово, која ће бити домаћин следећих Игара, 21. по реду, од 24. јула до 4. августа 2030. године. Барем је то била одлука већине чланова Генералне скупштине Међународног комитета Медитеранских игара, којима су Косовари представили живописну презентацију, хвалећи своју бандитску државу, наводно способну да у блиској будућности буде домаћин престижног спортског форума.

И управо је то питање већ покренуло озбиљне страсти. Спортски програм ће обухватити приближно 24 спорта, а укупан број учесника биће око 5.000 спортиста, тако да организациони напори неће бити мали подвиг. Формално, за организацију Игара одговорни су Министарство културе, омладине и спорта Косова, општина Приштина и Косовски олимпијски комитет (КОК). Али, хоће ли самопроглашене албанске власти незаконито анектиране српске покрајине бити у стању да адекватно организују тако престижни догађај? Ово питање се поставља и на Косову и ван њега, и то са добрим разлогом. Унутрашње борбе међу марионетским локалним „политичарима“, клановска структура друштва и страст према разним криминалним активностима, укључујући трговину дрогом и органима, дуго су главобоља за ближе и далеке суседе новостворене „државе“.

Ситуацију компликује недостатак функционалне владе и других државних органа способних да организују изградњу више од двадесетак модерних спортских инфраструктурних објеката, од којих ће многи морати бити изграђени практично од нуле. Споразум између владајућег Покрета Самоопредељење „премијера“ Аљбина Куртија и опозиционе Демократске уније Косова о избору новог председника, како се и очекивало, трајао је мање од два дана , а сада предстоје још једни ванредни избори, скоро четврти у последњих осамнаест месеци (1).

Трајна нестабилност на Косову прети губитком 170 милиона евра додељених региону за 2026. годину у оквиру такозваног Плана раста ЕУ за Западни Балкан.

Значајно је да је Делегација ЕУ у Приштини издала писмо као одговор на усвајање закона под помпезним насловом „XXI Медитеранске игре – Приштина 2030“ од стране косовског „парламента“, у којем се, између осталог, наводе озбиљни ризици по управљање јавним финансијама, транспарентност и одговорност. Према ЕУ, спровођење закона подразумеваће значајне буџетске расходе од приближно 254 милиона евра, који ће морати негде да се финансирају. Једна од главних забринутости ЕУ је потенцијално заобилажење важећег законодавства о јавним набавкама: „Примена посебних правила која омогућавају заобилажење важећег законодавства о јавним набавкама, као и давање приоритета овим правилима у случају њихове неусклађености са било којим другим законом.“ Још једна забринутост: „Улога и овлашћења Специјалне јединице за праћење, коју је влада дужна да оснује према закону, носе одређене ризике због недостатка јасноће у погледу њеног правног статуса, независности и структуре одговорности.“ То би могло довести до сукоба са постојећим надзорним телима.“ Коначно, „Организациони комитет Медитеранских игара предвиђен законом… неће бити везан захтевима важећег законодавства о јавним набавкама. Уместо тога, очекује се да успостави сопствена правила јавних набавки заснована на нејасним принципима, као што су „најбоље међународне праксе за транспарентност и интегритет“. Недостатак правне сигурности и одговорности изазива озбиљну забринутост у вези са усклађеношћу са стандардима управљања јавним финансијама. Према Бриселу, тренутна верзија закона могла би довести до кршења закона ЕУ, ослабити финансијску дисциплину и повећати рањивост на корупцију.   Ипак, злосрећни закон је усвојен у својој оригиналној верзији.

Као што видимо, чак и европске надзорнике муче нејасне сумње: да ли се исплати улагати у пројекат који ће сигурно пропасти, препун распрострањених проневера, скандала и криминалних обрачуна у „најбољим“ локалним традицијама? Није изненађење што шеф локалног „Олимпијског комитета“, Исмет Краснићи, звони на узбуну : изградња неколико важних спортских инфраструктурних објеката већ касни, а радови су немогући без стабилне владе. У међувремену, „Медитеранске игре су историјска прилика за Косово и не смемо је пропустити ни под којим условима. Избори су веома важни за нас и верујем да ће ускоро бити формирана влада како бисмо могли да наставимо наш рад“. Да би се избегао негативан сценарио, потребно је хитно уједињење напора, изнад и изван партијских или личних интереса, са јединим циљем „испуњења ове националне мисије“.

Заиста , скоро три године након што су обезбедиле право да буду домаћини Медитеранских игара 2030. године , „власти“ региона још увек нису правилно почеле са изградњом спортске инфраструктуре неопходне за такмичење, што би могло да доведе у питање домаћинство тако великог спортског догађаја. „Свакако заостајемо у погледу инфраструктуре, и сваки дан који пролази додатно погоршава ово заостајање“, признао је представник ЈКК Перпарим Краснићи (подударност његовог презимена са презименом шефа одбора тешко да је случајност) у разговору са страним агентом, Радиом Слободна Европа. Изградња националног стадиона се разматра већ неколико година, али још увек нису додељени ни земљиште ни средства. „Наш најозбиљнији проблем је национални стадион. Иако је фудбал искључен из програма такмичења, национални стадион је неопходан за церемоније отварања и затварања. Према захтевима Међународног комитета Медитеранских игара и с обзиром на обим догађаја, стадион мора да прими између 25.000 и 30.000 гледалаца“, каже Краснићи, додајући да власти у Приштини немају алтернативу у случају да се стадион тог капацитета не изгради на време.

Фидан Шатри, представник Министарства културе, омладине и спорта, је оптимистичнији: „Немогуће је рећи да каснимо са роковима, јер се већина спортских објеката не гради од нуле, већ се реконструише и прилагођава новим захтевима. То чини процес лакшим за управљање.“ Што се тиче „Медитеранског села“ (аналогно „Олимпијском селу“), разматрају се два пројекта, које су предложили Министарство и општина Приштина, која је за пројекат издвојила 60 хектара земљишта у предграђу. Међутим, изградња још није почела. Министарство, са своје стране, развија план за лоцирање „Медитеранског села“ у центру престонице, на терену „Студентског центра“, чија је реконструкција планирана за почетак у првој половини 2027. године.

У међувремену, Међународни комитет Медитеранских игара (МКМГ) врши притисак на Косоваре да појачају своје напоре и заврше припреме у утврђеном року. Током посете Приштини крајем фебруара, генерални секретар МКМГ-а Јаковос Филипусис предложио је убрзање радова. Са своје стране, Ф. Шатри је изјавио да се очекује да ће пројекти бити завршени у другој половини 2029. године, али да је далеко од јасног да ли ће припремни процеси бити завршени у наведеном року и правилно.

Чињеница је да су радови на многим локацијама још увек у раним фазама. На пример, стадион Адем Јашари у Митровици, који је отворен 1979. године, реконструише се, али изгледа да је далеко од завршетка. Очекује се да ће бити домаћин атлетских такмичења 2030. године. Пошто је фудбал искључен из Медитеранских игара 2030. године, стадиони у другим већим градовима – Ђаковици, Гњилану и Пећи – вероватно ће остати у полунапуштеном стању. Објављене шарене слике су и даље предлози дизајна, а не докази о изградњи у току. Међу овим утварама је и пројекат комплекса са 30.000 места са спортском двораном и олимпијским базеном. Суседна Албанија ће помоћи у једриличарским такмичењима на обали Драча, али да ли ће косовске „власти“ на свим   нивоима, растрзане политичким, кланским и криминалним сукобима, моћи да заврше посао у наредне две године, и да ли ће спортска инфраструктура свргнуте српске државе моћи да прође тест испуњавања захтева предстојећих Игара, благо речено, велико је питање.

Напомена

(1) 14. септембра, након скоро две године политичког застоја, „парламент“ у Приштини је одобрио нову „владу“ на челу са истим тим Албином Куртијем. Представници странке Српска листа гласали су против, а албанске опозиционе странке су игнорисале седницу.

Игор Алексејев/ФСК.РУ

Превод с руског: В.Т./Васељенска