ЖРТВЕ БЛОКАДЕРСКОГ ЛУДИЛА И МРЖЊЕ НИСУ САМО ЖЕНЕ, ВЕЋ И ДЕЦА!

Потпредседница Главног одбора Српске напредне странке Ана Брнабић писаним путем одговорила је листу „Данас”, добро познатом по вођењу безочне блокадерске пропаганде, поводом питања о дечаку који трпи блокадерско насиље и вређање због политичког опредељења своје мајке.

Брнабићева је говорила о деветогодишњем дечаку који јој се пожалио да свакодневно трпи блокадерско насиље и вређање због политичког опредељења своје мајке.

Блокадерско гласило желело је да сазна идентитет дечака, на шта им је Брнабићева одговорила:

„Знам идентитет тог дечака, али да ли ви мислите да ће њему бити лакше ако јавно кажем ко је? Или ће му бити теже? И њему и његовој мајци којој је, ваљда, мало патње нанело то што јој малтретирају сина због њених политичких убеђења”, одбрусила је Ана Брнабић блокадерском гласилу.

„Нисам питала тог дечака да ли је пријавио. Уместо тога, обавестила сам целокупну јавност како бих апеловала на разум, подсетила све нас да су такве ствари апсолутно недопустиве”, навела је Брнабићева у писаном одговору „Данасу”.

Подсетимо, Брнабићева је саопштила да ју је дечак најпре замолио да се фотографишу, а потом пожелео нешто да јој шапне.

„Рекао ми је: ‘Желим да вам кажем да мене свакога дана на игралишту и у паркићу туку, малтретирају, муче и вређају. Зову ме ћаци само зато што моја мајка воли Александра Вучића.’”

Ана Брнабић се у одговору блокадерском гласилу најпре захвалила што су се коначно заинтересовали за тему политички мотивисаног насиља над децом. Додала је да им искрено завиди уколико се са оваквим видом насиља у претходне скоро две године нису сусрели и уколико за такве случајеве први пут чују.

„Истовремено, морам да кажем да сумњам у то, јер је било у потпуности немогуће избећи сцене које су се током блокада школа појављивале у медијима, а у којима су многи уживали и њима се поносили, када једна група деце која је за блокаду школа виче ‘ћаци’, добацује и омета другу децу која су дошла у школу да похађају наставу. Невероватно је да вам је промакла и информација да је један ваш колега, новинар, отворено промовисао праксу да се праве спискови деце и родитеља који желе да иду у школу, а како би се онда исти ти изоловали од стране осталих који заступају став да школе морају бити у блокади. Но, добро. Могуће је да ништа од тога нисте ни видели ни чули. Узмимо да је тако”, саопштила је Брнабићева.

Навела је да ју је прича дечака из Крагујевца, кога је упознала у Грошници, дубоко потресла.

„Не зато што је то прва таква прича коју сам чула. Нажалост, чула сам их много од деце коју је неко одлучио да жигоше као ‘ћације’. Једна од првих таквих прича које сам чула била је, за неверовати, у Добоју, Босни и Херцеговини, када сам посетила породицу Милоша Павловића. Његови млађи брат и сестра причали су ми о томе како њих у Добоју малтретирају да су ‘ћаци’, како им се подсмевају, како више не желе да се друже са њима и како више нису ‘кул’, јер је срамота бити ‘ћаци’. Невероватно је да је таква врста вршњачког насиља стигла и до Добоја, али да ви ни за један такав случај до сада нисте чули у Србији”, саопштила је Брнабићева у одговору блокадерском гласилу.

Прича дечака из Крагујевца погодила ју је зато што ју је он лично замолио да јој је исприча.

„А шта након такве приче да кажете дечаку? Да ће све бити добро? Да је нормално то што му се дешава? Да издржи? На то не постоји одговор. Само да се запитате како смо дошли до тога да је прихватљиво, а у неким деловима друштва чак и похвално, вршњачко насиље, и то због политике, политичких ставова и опредељења њихових родитеља”, истакла је Брнабићева.

Она се запитала и како је до јуче вршњачко насиље било један од најважнијих и најтежих проблема у друштву, са чим је потпуно сагласна, али одједном више није ни насиље ни проблем уколико се ради о „ћацијима”.

Брнабићева је навела и да јој је, након што је сишла са бине у Змајеву, пришла још једна мајка и рекла да се исто дешава њеној ћерки.

„И још један отац, да ми каже да кроз исто пролази и његово двоје деце. И опет кажем, завидим вам што ви за овакве случајеве никада нисте чули и што нисте свесни да кроз овакву бол и патњу пролазе деца која су жигосана као ‘ћаци’.”

Изнела је и лични пример.

„Када сам током прошле године једно поподне одвела сина на тренинг, пришао ми је један дечак да ме пита да ли можемо да се сликамо. Након што смо се сликали, само ми је рекао: ‘Драго ми је што смо се фотографисали, само хоћу да знате да нисам ћаци.’ И он је, тако мали, осећао потребу да се дефинише у односу на то”, рекла је Брнабићева.

Додала је да примера вршњачког насиља над „ћацијима” и „ћаћади” у овој земљи, па нажалост и тамо одакле су „ћаци” пореклом, има толико да сви заједно треба да се постидимо.

„Мање ми који се томе супротстављамо, а више они који то поздрављају и не виде проблем у томе”, истакла је Брнабићева.

Она је упитала како ће надлежни реаговати ако је оваква врста дискриминације толико распрострањена захваљујући онима који се боре за „лепшу и бољу” Србију.

„Чак и деца играју и скачу уз Београдски синдикат док певају: ‘Ко не скаче, тај је ћаци, ко је ћаци, ј*** му на фаци’, и то апсолутно нико ко је уз ‘Студентску листу’ не осуди? На овакве ствари треба да реагује цело друштво заједно: надлежне институције, организације цивилног друштва, медији, ви и ја, сваки појединац. Докле год реагују само надлежне институције, ‘ћаци’ ће остати ‘ћаци’ и трпеће све веће насиље”, напоменула је Ана Брнабић.

АЛО!