ПРОЈЕКАТ РУШЕЊА СРБИЈЕ, ДЕО 2: Блокаде, улични протести и нови план за удар на власт

Творци пројекта рушења Србије припремили су све шта је потребно и чекали су по могућности какву трагедију са што више српске крви.

Таква трагедија требала би да буде окидач за напад на власт и Председника Републике Александра Вучића и њихово рушење на улици.

На жалост, дошло је до рушења настрешнице на Железничкој станици у Новом Саду, 1.новембра 2024.године која је однела 16 жртава ,грађана који су се ту случајно задесили.

Налогодавци су одмах дали зелено светло да се крене са нападом на власт, као искључивог кривца за ову трагедију и да се изађе на улице. Одмах сутрадан кренуле су изузетно организоване насилне демонстрације у Новом Саду, са нападом на Градску кућу, паљењем и ломљењем имовине.

Да се то спонтано десило, поготово када се видело ко је то предводио и ко је у томе учествовао, одавно нико не верује. Већ припремљени део тужилаштва одмах је кренуо да обавља свој део радног задатка.

Почело је хапшење многих функционера, нормално чланова СНС, због основане сумње на корупцију, која је била присутна приликом извођења реновирања Железничке станице.

Такође, наложило је Надлежно тужилаштво у Новом Саду да се учини оно што не би ни један правник, приправник, а то је да се одмах уклоне остаци срушене грађевине, и тако избегне вештачење на лицу места.

Накнадно вештачење гомиле шута на некој депонији, апсолутно је било бесмислено.

Одмах су кренуле насилне демонстрације по Србији, а одређени број студената, у сарадњи са својим професорима, блокирао је рад свих факултета у Србији, а што се пренело на средње школе и добар део основних школа.

Ово је било јако битно јер део пројекта је био и урушавање просветног система Србије.
Увек је у оваквим ситуацијама најлакше наћи јуришнике међу младима, обзиром да су они одувек и свуда у свету у души револуционарни.

Један добар део младих, који су добро припремљени на обукама, превасходно у Хрватској, добро је био плаћен, један део заведен, а један део се јако добро забављао уз обилну количину јела и пића, блокада саобраћаја, спавања по факултетима, уз велику количину бесплатног јела и пића, а немајући никакву другу обавезу.

Председник Србије Александар Вучић, одмах је изашао и прихватио већину студентских захтева и чак предложио и одржавање такозваног саветодавног референдума на којем би се грађани изјаснили да ли су за то да он поднесе оставку на место Председника.

Овакав референдум није предвиђен нашим Уставом, али је Председник изјавио да би прихватио вољу грађана одмах и без размишљања.

Нормално, студенти који су се врло брзо претворили у блокадере и подржани од свих опозиционих странака, као и медија Нова С, Н1, листа „Данас“ и многих других, ово су глатко одбили.

Одмах се видело шта је програм, односно шта треба да буде резултат овог пројекта, а то је апсолутно рушење овакве државе Србије. Овакав наратив, и све њихово деловање, опстало је до дана данашњег.

На факултетима су формиране илегалне организације зборови и Пленуми, као некакви центри одлучивања, где се није знало ко су учесници. Чак је и водитељка Оља Бећковић у својим емисијама, нон стоп имала госте блокадере од којих многи нису желели да кажу ни своје име.

Непосредни потстрекачи у пролеће 2025.године, за покушај организовања државног удара, да би избегли хапшење, склонили су се, где другде него у Хрватску. Одлазили су блокадери театрално у Брисел, као и неки опозициони прваци да критикују и нападају своју државу.

У томе им је свесрдно помагао бриселски чиновнички апарат, јер нема веће ироније, сарказма , па чак и цинизма, да ЕУ за известиоца о напретку Србије ка чланству именује осведоченог србомрсца, припадника хрватских оружаних формација Црних мамби, које су се истакле у протеривању Срба, Тонина Пицулу.

Нормално, за све ово време, свим блокадерима су стизале огромне количине новца и то у готовини, те су се хвалили и показивали како морају да набављају бројаче новца, јер нису стизали све паре да изброје.

Све време припремљени део тужилаштва и судства радио је оно што им је наложено. Ухапшене блокадере због разних врста насиља на улицама, паљења објеката, напада на полицију и друге неистомишљенике , одмах сутрадан пуштали су на слободу и нико није процесуиран.

Али зато су привођени и оптуживани грађани који су само вербално повредили блокадере, који су незаконито спречавали нихово кретање по улицама.

Одржали су блокадери више десетина хиљада непријављених скупова, односно блокада саобраћаја, кретања грађана, блокада институција, нормално и факултета.

Испливао је и основни слоган који су изнели и који је до дана данашњег остао као главни мото покушаја обојене револуције, а то је СРБИЈА МОРА ДА СТАНЕ!

У другој фази свог деловања, када су увидели да им обојена револуција и смена власти на улици није прошла, тражили су превремене парламентарне изборе. У међувремену одржани су избори у 10 општина у разним деловима Србије.

Покушали су блокадери, па и уз разне врсте насиља да и у овим општинама придобију гласаче, али им то није пошло за руком, јер је у свим општинама победила СНС. Ово је био доказ да се грађани нису дали преварити…

У једном тренутку власт је успела да шокира блокадере који су све време говорили да власт то не сме да уради, да распише превремене парламентарне изборе за 25. октобар у законском року предвиђеном Уставом.

Почетком изборне кампање потпуно је огољен задатак блокадера, па и опозиције у Србији. Све време свог блокадерског деловања, блокадери нису износили никакав план и програм , нити су могли да одговоре ни на какво конкретно питање.

Како су и могли, када је њихов задатак био рушење Председника Александра Вучића и државе Србије. А основни програм се састојао у пароли „УА ВУЧИЋ!“ и „Сменимо корумпирану власт!“

Нормално све време су изузетно добро сарађивали и шуровали са влашћу у Приштини, Загребу, Сарајеву, па и Црној Гори и осталима који су радили на било који начин на томе да се Србија заустави!

На нека круцијална питања о вођењу политике, као што је питање према Косову, Републици Српској, односу према Русији и многа друга, нису давали одговор, односно, чак су изјављивали да ће о томе када дођу на власт!

Ово им није сметало да нападају Републику Српску, као геноцидну творевину, оптужују сопствену државу за геноцид у Сребреници, да треба признати независну државу Косово, уз сепаратистичке тежње у Војводини.

Трагикомично је било састављање блокадерске листе за изборе, која се сваки дан мењала и допуњавала са разним именима, знаним и незнаним, али у сваком случају врло чудним и некомпететним.

Ко је листу састављао, опет се не зна, неки илегални пленуми.

Напокон, блокадерска листа је предата изборној комисији са 250 имена под називом „Студенти побеђују!“ али на њој нема студената, а године старости кандидата су такве да су 1700 година старији од листе „Уједињена Србија“ чији је носилац Александар Вучић

Изборна кампања је почела, па да видимо како блокадери у њој учествују спроводећи пројекат својих налогодаваца.

Новости