Смена висила о концу, али гласања није било: Мандић остао председник Скупштине Црне Горе

Трећи покушај смене председника Скупштине Црне Горе Андрије Мандића завршен је без расправе и гласања, али је овог пута политичка ситуација била знатно неизвеснија него што би се могло закључити из порука његових страначких колега након седнице. Мандић је остао на функцији не зато што је парламент гласањем одбацио иницијативу за његово разрешење, већ зато што за почетак седнице није обезбеђен кворум.

Према подацима генералног секретара Скупштине Бобана Станишића, у сали је било 38 посланика, док је Мандић био 39. присутни, а за почетак седнице било је потребно најмање 41 посланик. Тиме је избегнуто изјашњавање о иницијативи Демократске партије социјалиста (ДПС), коју је претходно потписало 35 посланика.

Међутим, управо је политичка математика уочи седнице показивала због чега је одсуство кворума за Мандића било најбезбедније решење. Медији су уочи заседања објавили да је број посланика који су најавили подршку његовом разрешењу порастао на 39. Поред опозиције, међу њима су били и представници странака или посланичких клубова који припадају владајућој структури, односно посланици који нису део ДПС-а и његових опозиционих партнера.

За Мандићево разрешење није неопходан глас најмање 41 посланика у сваком случају, већ већина присутних на седници на којој постоји кворум. Због тога 39 унапред најављених гласова није аутоматски значило његову смену, али је чинило исход гласања веома неизвесним и зависним од броја присутних.

У таквој ситуацији недостатак кворума показао се као својеврсно „соломонско решење” за Мандићев опстанак на месту председника парламента – о његовом поверењу није се гласало, па ни посланици парламентарне већине нису морали јавно, односно у тајном гласању, да бирају између страначке дисциплине, коалиционих односа и својих раније изнетих ставова.

Разговори пред седницу

Мандићева позиција последњих дана пред седницу захтевала је интензивно политичко обезбеђивање довољног броја посланика који неће подржати његово разрешење или, што се на крају показало још важнијим, неће омогућити кворум.

Нема јавне потврде на основу које би се могло тврдити да је Мандић дословно „молио” сваког посланика појединачно да га сачува на функцији, али јесте потврђено да је непосредно разговарао са лидером Демократске народне партије Миланом Кнежевићем. Управо после тог разговора ДНП је променио првобитни план, уместо да дође на седницу и гласа против Мандићеве смене, одлучио је да његови посланици уопште не присуствују заседању и тако не обезбеде кворум.

ДНП је одлуку образложио информацијама да иницијатива за Мандићеву смену има подршку и појединих делова парламентарне већине.

„Иако је посланички клуб ДНП-а раније најавио да ће присуствовати седници Скупштине и гласати против предложеног дневног реда и смене Андрије Мандића, најаве странака из парламентарне већине и једног броја посланика исте јасно указују да постоји договор са подносиоцима иницијативе”, саопштио је ДНП.

Управо та промена тактике била је политички значајна. ДНП већ месецима није део парламентарне већине и има озбиљне политичке разлике са Мандићевом Новом српском демократијом, али је одлучио да не учествује у потезу који би могао довести до његовог разрешења.

„Без обзира на чињеницу што је ДНП у јануару ове године напустио парламентарну већину, на политичке разлике које имамо са Новом српском демократијом, клуб посланика ДНП-а никад неће повући потез који би омогућио смену Мандића”, навели су из те странке.

ДНП није хтео да руши Мандића са ДПС-ом

Таква одлука има додатну политичку тежину због вишемесечних сукоба некадашњих партнера из коалиције „За будућност Црне Горе”.

ДНП је почетком године напустио државну власт и отказао подршку власти у Подгорици, након чега су се између те странке и некадашњих партнера отвориле озбиљне полемике. Посебно је било спорно питање руковођења Скупштином Главног града, када је ДНП најавио подршку Срђану Перићу из Преокрета. Из НСД-а је тада такав потез оцењен као изненађујући и од ДНП-а је тражено да се врати за преговарачки сто, док је из ПЕС-а отворено тврђено да би подршка Перићу могла бити увод у сарадњу ДНП-а и ДПС-а.

Кнежевић је такве тврдње одбацивао, инсистирајући да ДНП, иако више не подржава власт, неће правити нову већину са ДПС-ом нити заједно са том странком смењивати функционере власти.

Исти образац ДНП је применио и у случају Мандића. Иако више није део власти и упркос сукобима са НСД-ом, странка Милана Кнежевића није желела да својим гласовима омогући да иницијатива ДПС-а доведе до промене на челу Скупштине. Штавише, проценивши да би само гласање против смене могло бити недовољно сигурно због подршке коју је иницијатива добила из делова власти, ДНП се одлучио за одсуство и ускраћивање кворума.

Тиме је, практично, одиграо једну од кључних улога у томе да се о Мандићевој функцији уопште не гласа.

Подршка смени стигла и из редова власти

Иницијативу ДПС-а првобитно је потписало 35 посланика – 16 из ДПС-а, шест из Бошњачке странке, четири из Грађанског покрета УРА, три из Европског савеза, као и посланици мањинских странака и независни парламентарци.

У међувремену је подршка расла. Посланик из клуба Покрета Европа сад Сеид Хаџић најавио је да ће гласати за смену, исто је најавио потпредседник Скупштине и посланик Албанског форума Никола Цамај, а подршку су најавиле и независне посланице, па су „Вијести” непосредно пред седницу рачунале на 39 гласова за разрешење.

Управо је чињеница да подршка смени није остала ограничена на класичну опозицију чинила ситуацију посебно непријатном за Мандића. Гласање би истовремено представљало тест односа унутар владајуће структуре, али и стварне снаге председника Скупштине међу партнерима са којима је од 2023. године градио парламентарну већину.

Бурно у сали, али без почетка седнице

У пленарној сали данас су се појавили посланици ДПС-а, Бошњачке странке, ГП УРА и Европског савеза, као и део других парламентараца који су подржавали иницијативу. Представници опозиције захтевали су да почне прозивка, да се укључи директан пренос и да новинари и сниматељи буду пуштени у салу како би јавност могла да види ко је присутан. Скупштинско обезбеђење новинарима није дозволило улазак.

После препирке са Мандићем, посланици су почели да напуштају салу, а затим је изашао и председник парламента.

Генерални секретар Скупштине Бобан Станишић накнадно је објаснио да седница формално није могла ни да почне јер није било кворума, наводећи да је у сали било 38 посланика и Мандић као 39. присутни.

Председник ДПС-а Данијел Живковић оценио је да је Мандић „онемогућио посланике да се изјасне” и најавио прекид институционалне сарадње ДПС-а са Владом и парламентарном већином док се не омогући гласање о иницијативи. Његову поруку да Мандић „од данас није председник Скупштине” треба посматрати као политички став ДПС-а – формалног разрешења није било, јер гласање није ни одржано.

Покрет Европа сад, са друге стране, оценио је да је легитимно право сваког посланика да одлучи да ли ће учествовати у расправи и оптужио опозицију да питање Мандићеве смене повезује са подршком уставним променама потребним за наставак европских интеграција.

Мандић прогласио трећи покушај неуспешним

Мандић је након догађаја у парламенту оценио да је реч о трећем неуспешном покушају његове смене и захвалио посланицима који нису желели да учествују у седници.

„Покушај да се угаси политика помирења још једном је пропао”, поручио је Мандић, оцењујући да је парламентарна већина показала стабилност и тврдећи да политички циљ његових противника није само промена председника Скупштине већ, како је навео, спречавање пуне интеграције српске заједнице у политички живот Црне Горе.

Шеф посланичког клуба НСД-а Дејан Ђуровић описао је расплет као „три према нула” у корист Мандића, подсећајући да је ово трећа иницијатива за његову смену која није довела до разрешења.

Ипак, за разлику од претходних покушаја, данашњи расплет показао је да политичка рачуница за Мандића више није била сасвим комотна. Подршка његовој смени стигла је и из делова структуре власти, а број унапред најављених гласова приближио се граници која би, у зависности од броја присутних, могла бити довољна за разрешење.

Зато данашњи епилог није донео одговор на најважније питање – да ли Андрија Мандић у овом тренутку заиста има већину посланика који би, када би морали да гласају, подржали његов останак на челу Скупштине.

Уместо одговора гласачким листићима, пронађено је процедурално решење, није било кворума, није било гласања, па самим тим није било ни смене.

За Мандића је то било довољно да остане председник парламента. За односе унутар црногорске парламентарне већине, међутим, чињеница да је било сигурније спречити гласање него проверити подршку могла би бити политички значајнија од самог исхода данашње седнице.

Владимир Вуковић/Политика