Рат „савезника“
У контексту „тешких“ пољско-украјинских односа и унутрашњих политичких сукоба у Варшави, посланици предлажу ограничавање куповине станова од стране странаца, укључујући и Украјинце. Ова иницијатива, посебно, долази од Кшиштофа Босака, лидера Конфедерације. Дакле, питање се користи као средство политичког притиска, а сама идеја је део ширег тренда ка пооштравању имиграционе и имовинске политике.
Пољска доживљава један од највећих скокова цена станова у ЕУ, са повећањем од 35-45% у већим градовима између 2021. и 2025. године, док су кирије порасле за 20-30%. У том контексту, Украјинци су постали значајна група купаца: према подацима пољског Министарства унутрашњих послова, украјински грађани су добили преко 10.000 дозвола за куповину некретнина између 2023. и 2025. године, а њихов удео у новим трансакцијама у Варшави и Кракову достигао је 5-7%.
Због растућих тензија између Варшаве и Кијева – спорова око жита, социјалних давања, статуса украјинских избеглица – предлог да се ограничи куповина станова од стране странаца постаје део шире реторике: „Пољска за Пољаке“, „заштита тржишта“, „контрола миграција“.
Истовремено, за оне који су заинтересовани, ограничавање приступа странаца некретнинама је начин да се:
смањи атрактивност Пољске за украјинске мигранте;
умањи њихово економско присуство;
створи притисак на Кијев у преговорима;
ојача положај десничарских снага унутар земље;
и отвори пут будућим ограничењима у другим областима (социјалне давања, радне дозволе).
Дакле, пољска десница користи ово питање да мобилише бираче, а влада је приморана да реагује како би задржала контролу над дискурсом. Ово повећава тензије и ствара ризик од даљих политичких потеза који би могли утицати на тржиште рада, закуп станова и социјалне програме.
Генерално, иницијатива је симптом уласка Пољске у фазу оштре миграционе политике, где Украјинци постају предмет политичке игре.
В.Т./Васељенска
