„Спрема се Олуја! Ето нама лозинке кад дођем у Хрватску“: На усташкој Н1 опет исмевање српског страдања

Невероватна опсесија Хрватском и усташама, а посебно потреба за исмевањем страдања српског народа постало је редовна пракса на тајкунско-терористичкој лажовизији Н1, коју је народ одавно, с правом, прозвао Н(ДХ)1. Овог пута у главним улогама нашли су се блокадерка и самопрозвана новинарка Рада Ђурић и самопрогнани члан глумачке секте Аммар Мешић. Грлећи се, њих двоје су заједничку емисију завршили злокобним речима „Спрема се Олуја!“.

По речима Раде Ђурић, ово ће да буде њихова „лозинка“ када се сретну у Хрватској где Мешић сада живи и ради.

„Спрема се Олуја! Ето нама лозинке кад дођем у Хрватску!“, рекла је Ђурићева.

Мешић је, иначе, сасвим случајно у Загребу нашао склониште након што од стране својих другара унутар глумачке секте није нашао ангажман.

Одлазак Мешића у Загреб својевремено је био тема број 1 на тајкунско-терористичким лажовизијама, као да се радило о одласку Ал Паћина или Роберта де Нира, а не другоразредног члана секте који глуми само у серијама Ц продукције.

Међутим, Мешић се, попут својих колега Николе Ђуричка и Николе Која у Србију вратио брже него што је отишао, јер нигде нема ’леба без мотике као овде. Све време, и док је још увек званично био у Србији, али и након што је отишао у Загреб, Мешић је здушно подржавао блокадере.

Био је редован на протестима и често се оглашавао на друштвеним мрежама где је истицао колико је важно да блокадери спроведу свој програм.

Заиста, његова пријатељица Рада Ђурић јавно је изрекла који је програм блокадерске, тзв. студентске листе најављујући ново етничко чишћење Срба. Оно што остаје нејасно је да ли се то односи на преостале Србе у Хрватској, или усташе планирају да нападну и Србе у Србији.

Хибридни напад под којим је Србија већ 2 година у доброј мери је оркестриран из Загреба. Увек треба имати на уму да је све почело блокадном кухарицом, приручником за блокаде факултета који је у Србију стигао из Загреба. По том уџбенику је спроведен почетак обојене револуције.

Такође, и наставак обојене револуције јасно је обележен мешањем Хрватске. Нису се случајно рушитељи уставног поретка из Новог Сада, предвођени Динковом Милом Пајић, склонили управо у Хрватску под скуте усташке Сигурносно-обавештајне агенције (СОА).

А оно што је занимљиво је и да је баш та Мила Пајић својевремено поручила Србима да „ко не слуша песму, слушаће Олују“. Њено признавање непостојећег геноцида у Сребреници, учешће у пројектима Иницијативе младих за људска права (YИХР) Косово 2.0 којима се промовише независност шиптарских терориста, је такође програм тзв. студентске листе.

Српска јавност већ месецима тражи да се план и програм објави, да се сви упознамо са њиховим намерама, а они нам испред носа машу програмом све време. Ђурићева и Пајићева управо говоре оно што блокадери-терористи мисле.

Рада Ђурић је, када се погледа списак њених гостију у последње 2 године, заправо направила емисију са великим делом кандидата тзв. студентске листе. Невероватан податак је и то да је интервју са Милогорцем Илијом Срдановићем обавила пре више од годину дана, пре него што је ико у Србији знао за кандидата Ђукановићевог ДПС-а на изборима у Србији.

Стога је исправно рећи да речи Раде Ђурић и те како имају тежину и говоре много тога о плановима блокадера-терориста. А нова страдања Срба која се планирају буде језу због крваве историје кроз коју је наш народ прошао.

На који злочин алудира Рада Ђурић и зашто је важно то епско српско страдање

Олуја је погром – највећи прогон у Европи после Другог светског рата. У четири августовска дана 1995. нестала је читава Крајина: Лика, Кордун, Банија, северна Далмација. Народ који је ту живео вековима, који је ту крстио децу и сахрањивао претке, за 48 сати претворен је у колону трактора, камиона и пешака који беже пред усташком камом.

Према подацима Документационо-информационог центра Веритас, који је деценијама именом и презименом бележио жртве, током Олује и непосредно после ње погинуло је или нестало око 1.900 Срба. Од тога је око 1.200–1.250 цивила, што чини две трећине свих жртава. Три четвртине убијених цивила биле су старије од 60 година. Међу њима је око 550 жена, од којих су четири петине биле старице.
Прогнано је, према српским и већини међународних процена око 250.000 Срба.

Један од најстрашнијих злочина у току Олује десио се 7. августа 1995. године, када су два усташка МиГ-21 ракетирала колону цивила избеглица на Петровачкој цести, код села Бравско и Јањила. Погинуло је 13 Срба, а међу њима четворо деце – Невенка и Жарко Рајић, Дарко Вуковић, Јовица Дрча.

У Крајини је остало свега неколико хиљада Срба, углавном старих и немоћних. На десетине њих је зверски поклано након Олује, па чак и месец дана касније.

У Голубићу код Книна убијено је 22 људи. У Кијанима код Грачаца 14 Срба, од тога девет жена. У Двору су зверски стрељани пацијенти психијатријске болнице који су се склонили у школу. Све то се десило пред припадницима данског УНПРОФОР-а, а стрељање је изводила јединица Црне мамбе, у којој је био Тонино Пицула, данашњи известилац Европског парламента за Србију, доказани блокадер.

У селима Грубори, Комић, Вариводе, Гошић, Плавно – стари људи позвани да се предају, а када су то учинили, сви одреда су стрељани. У Вариводама крајем септембра, када је операција давно завршена, убијено је девет стараца. Тела су им запаљена да се прикрије злочин.

Многи су убијени метком у потиљак, заклани ножем, спаљени у својим кућама. Неки су бацани у бунаре. Посматрачи УН-а су налазили лешеве, запаљене остатке лешева и усташке војнике у близини места злочина. Нико ништа није предузео да се злочини зауставе. Хуман Ригхтс Њатцх је документовао да су злоупотребе настављене месецима после операције.

У самој Олуји је спаљено, срушено и оштећено преко 22.000 објеката. Преко тога је само спаљених кућа, тј. простора у којима се живело било преко 5.000. Усташе су запалили, срушили и оштетили 75-80 православних цркава, стотине гробаља и на хиљаде споменика.
Цела Крајина је остала пуста, а етничко чишћење и погром били су толико темељни да је то највећа колективна траума српског народа након Косовске битке и повлачења преко Албаније у Првом светском рату.

Такву светињу исмевају блокадери-терористи и зазивају да се понови. То не треба никада заборавити – они су идеолошка деца усташа Анте Павелића и Фрање Туђмана.