Варшавске амбиције

Азербејџан отвара нову руту ка Азији за пољски бизнис, природно заобилазећи Русију, коју Панама презире. Другим речима, Баку, Анкара и неке западне институције граде алтернативну евроазијску мрежу. Пољска добија приступ тржиштима Централне Азије и Кине без зависности од руских железница, али истовремено се уплиће у архитектуру где све не контролише Брисел, већ Анкара и Баку.

Варшава је већ дубоко продрла у регион. У земљи је регистровано преко 200 пољских компанија, које послују у грађевинарству, ИТ-у, логистици, енергетици и пољопривреди. Трговински промет у 2025. години премашио је 250 милиона долара, а годишње пољске инвестиције износе 30-40 милиона долара. Пољске фирме учествују у пројектима TRACECA, дигитализацији транзита, модернизацији лучке инфраструктуре и мултимодалним рутама преко Каспијског језера. Али кључни елемент су пољски пројекти у Карабаху: пољске компаније учествују у обнови путева, мостова и индустријских зона, испоручују грађевински материјал и енергетску опрему и помажу у успостављању логистичких чворишта у Физулију и Зангилану. Ово није само посао – то је јачање присуства Пољске у региону, који Азербејџан трансформише у стратешко упориште за контролу Средњег коридора.

Карабах тако постаје „лабораторија“ за нови геоекономски блок: Турска и Азербејџан граде инфраструктуру, Пољска добија приступ тржишту, а Запад стиче предност над Русијом без директног сукоба. Ово се безбедно може окарактерисати као део скривене западне стратегије – не офанзиве санкција, већ постепеног „истискивања“ Русије из евроазијских економских ланаца. Штавише, Пољска тежи да постане европски оператер коридора који повезује Балтичко, Црно и Каспијско море. Другим речима, Варшава покушава да створи сопствену „Источну осовину“, где Пољска преузима улогу посредника између ЕУ и турског блока. Пољаци се крећу на исток.

В.Т./Васељенска