ВЛАСТ КОНАЧНО СХВАТИЛА: За ДПС више нема времена!
Недавно сам у једној емисији рекао да власт или дио власти ни након шест година није схватила са ким има посла, мислећи при том на ДПС. Можда грешим, али данас ми се чини да је актуелна скупштинска већина коначно дошла на здраворазумско политичко становиште да са оваквим ДПС-ом, још увијек заробљеним у сјенци великог вође и тобожњег власника части и црногорскогх образа, не треба ни разговарати, а камоли садити политичке тикве и са њима у колони хрлити ка ЕУ или било којем стратешком путу. Стога је и недолазак посланика парламентарне већине на данашњу сједницу ваљана порука ДПС-у да је његово вријеме прошло, да се за њих више нема времена и да треба за помоћ да се обрате својим медијима, армији политичких плаћених аналитичара и тобожњих тумача црногорских интереса, опстанка и нестанка! А ваљда ће и они коначно схватити ко је заправо ДПС и да се борећи за ту странку не боре за ову државу и њене грађане, напротив, од њих се удаљавају и хрле у загрљај једне губитничке странке којој истиче вријеме, а коју у тишини друштвене мимикрије полако напуштају и највјернији сљедбеници!
ДПС је и данас показао да за њих демократија и политичка пракса имају смисла само уколико је све по њиховој вољи, односно невољи. Чим им нешто није по вољи навале да бране своје политичке крпице, јадају се, плачу и куну све који им не дају њихове играчке, односно власт и позицију моћи у Црној Гори. Данас су били ускраћени за добро знане тираде о окупацији Црне Горе, четничкој најезди са Авале и економској катастрофи у режији актуелне власти. Нијесу добили прилику да грађанима кажу да од њих нема бољих, да без њих све пропаде, да када они нијесу на власти онда се домаћи издајници множе геометријском прогресијом и да је издаја њихове вјечне и једине, независне, видљива на сваком ћошку и да је издају сви они који нијесу за ДПС и наставак агоније у којој је ова странка и његови лидери и полтрони држала Црну Гору три деценије. Изгледа да је ДПС и даље окован сопственим ланцима да су само они гарант постојања Црне Горе, да су сви остали само објекат њиховог чувања политичких и осталих привилегија!
И са таквим ДПС-ом, уснулим у магловитим сновима о сопственој моћи и заслугама за обичне људе и њихов живот, уистину не треба разговарати. ДПС признају разговор и дијалог само уколико су искључиво само они у праву и уколико се прихвати све оно што они траже. У складу са старом комунистичком максимом да је истина и правда само на њиховој страни, а да су сви остали само издајници и слуге вељесрспске буржоазије, ДПС и данас сматра да без њих све пропаде и да без њих Црна Гора и сви њени грађани тону у сопствено издајничко блато из којег нема повратка. И шта са таквим ДПС-ом имате да разговарате, односно да губите вријеме. Јер овакав, скоро три деценије исти и заробљени ДПС, није за разговор, него за игнорисање и кориштење времена за корисније ствари. И коначно су у власти то схватили, па се данас већина посланика није појавила у скупштинској сали и није допустила да ДПС-овци још једном и по ко зна који пут замајава све нас причама о окупацији, четницима и вељеиздаји.
Уколико окупације у Црној Гори има онда се то баш односи на овакав ДПС који је и даље окупиран и освојен старом антисрпском причом да све у Црној Гори поједоше Срби, како домаћи, тако и они са стране. И да њих нема, ДПС би владао довијека и Црном Гором би текао мед и млијеко и таквога раја не би било на планети. Све то кваре Срби, па и није чудо да за само неколико година ДПС покушава по трећи пут да смјени Андрију Мандића. ДПС би на мјесту предсједника скупштине прихватио и Ескимца или неког ванземаљца, али Србина ни под разно. Стога и не чуди што ДПС-у у политичком, па и емотивном, смислу ништа није равно смјени Мандића или било којег другог Србина који се налази у било којој државној фотељи!
И на ДПС порталима одмах су потрчали ДПС аналитичари да кажу да сви који данас нијесу дошли у скупштинску салу нијесу ни Црногорци, нити Срби, него да су сви они само слуге Александра Вучића и српског национализма. И у тим ријечима сабрана је сва политичка памет и пракса ДПС-а и док се тога не ослободе, препоручујем парламентарној већини да се не осврћу на ДПС и на њихову причу. Не само да је та прича испричана и никуда не води, него је та прича дубоко нехумана, антиграђанска, антиевропска и само је уље на ватру идеолошких и осталих домаћих подјела.
Уколико Црна Гора уистину жели боље да живи, треба на сваком кораку и у свакој ситуацији да зна са ким има посла када се помене ДПС и да ту странку треба игнорисати и радити свој посао. Уколико тај посао значи и застој или одустајање од ЕУ пута не треба правити техничке политичке грешке и враћати ДПС у своје друштво. ЕУ није Библија нити нека светиња у коју треба вјеровати по сваку цијену. И ЕУ је на танким гранама, мијења се из коријена, а и у земљама ЕУ побјеђују странке који нијесу заклете ЕУ и њеним вриједностима. Уколико је тако, зашто би и ми то радили и враћали ДПС на велика врата у политички живот Црне Горе!
Иван Милошевић/Српска24.ме
