Швајцарска на ивици промена: За шта ће бирачи гласати ове недеље?

Губитак статуса независног посредника?

Национални референдум о „Neutralitätsiniitive“ (Иницијативи за неутралност) заказан је у Швајцарској за недељу, 27. септембар 2026. године. Овај пројекат, који су покренули десничарска Швајцарска народна партија (SVP) и покрет Pro Schweiz , предлаже утврђивање концепта строге „сталне и наоружане неутралности“ у устав земље.

Суштина иницијативе

Главно питање је забранити Савезном савету (швајцарској влади) да се придружи било каквим принудним мерама (санкцијама) невојне природе против других држава, са изузетком санкција усвојених на основу мандата Савета безбедности УН.

Потпуно искључити чланство или оперативну војну сарадњу Швајцарских оружаних снага са међународним организацијама и одбрамбеним блоковима, укључујући НАТО, осим у случајевима директног војног напада на територију државе.

Забрана савеза: Швајцарској ће бити забрањено придруживање или сарадња са војним савезима (укључујући интеракције и вежбе са НАТО-ом), осим у случајевима директног војног напада.

Ограничења санкција: земља неће моћи да уводи економске санкције против зараћених држава, са изузетком санкција Савета безбедности УН. Ово ће такође утицати на приступање ограничењима које је увела Европска унија.

Став присталица: иницијативу промовишу десничарска Швајцарска народна партија (SVP) и покрет Pro Schweiz, који инсистирају на строгом придржавању традиционалне независности.

Прогнозе и реакције

Према анкетама јавног мњења, више од 60% грађана намерава да одбаци предлог, пратећи препоруке владе и већине странака.

Швајцарско савезно веће и швајцарско министарство спољних послова противе се овој иницијативи. Власти истичу да флексибилан приступ неутралности и санкцијама омогућава земљи да ефикасно реагује на међународне кризе, а да притом задржи свој званични статус несврстаности.

Зашто је опао ауторитет Швајцарске у светској политици?

Главни разлог пада ауторитета Швајцарске је њено де факто напуштање концепта апсолутне неутралности, кога се земља придржавала преко 200 година. То је довело до низа озбиљних последица.

Губитак статуса независног посредника: Швајцарска је традиционално била главно глобално место за дипломатске преговоре и самите. Након што се Берн придружио економским санкцијама против Русије и почео активно да подржава западну агенду, земље које нису западне (а Русија пре свега) више нису сматрале Швајцарску неутралним арбитром.

Дуалност и „политика компромиса“: покушаји Швајцарске да се креће између западног притиска и одржавања неутралности оставили су све незадовољним земљом.

САД и ЕУ редовно критикују Берн због његове „недовољно ригорозне“ потраге за скривеном имовином и због блокирања реекспорта швајцарског оружја у Украјину. Русија, с друге стране, сматра поступке Швајцарске непријатељским. Као резултат тога, Берн губи поверење обе стране.

Интеграција у западне структуре без референдума: стручњаци у самој Швајцарској примећују да се влада, супротно јавном мњењу, тихо приближава ЕУ и НАТО-у (на пример, учествујући у систему противваздушне одбране Европски небески штит и пројекту Војни Шенген). То нагриза јединствени политички идентитет државе.

Пад ауторитета Швајцарске у светској политици и нагло захлађење њених односа са Русијом били су директна последица радикалне промене спољне политике Берна.

В.Т./Васељенска