Бечки изум српског научника спасава индустрију: Робот у контејнеру за брзе и јефтине поправке

Када на тешком теретном возилу у усред вожње пукне кука за вучу приколице или када у катицама великог енергетског постројења страда масивна лопатица турбине, производња стаје, а рачуни за штету мере се десетинама хиљада евра. Замена таквих гигантских металних делова до сада је захтевала скупе материјале и вишенедељно чекање на испоруку резервних компоненти. Међутим, решење за ове скупоцене индустријске хаварије сада стиже директно са Техничког универзитета у Бечу.

Тим истраживача, под вођством Жељка Шарића са Института за производну технологију (ИФТ) развио је пионирски мобилни систем који оштећене металне делове поправља на самом месту дефекта брзо, прецизно и уз ниже трошкове.

Срце ове иновације смештено је у стандардни транспортни контејнер дужине 20 стопа, који се лако може натоварити на камион и допремити директно до било ког фабричког круга, електране или градилишта. Унутар контејнера налази се високософистицирани роботски систем снабдевен најсавременијим сензорима и посебно развијеним алгоритмима за адитивну производњу.

„Полазна идеја била је врло једноставан сценарио: замислимо да на великом теретном возилу пукне кука за вучу приколице. Исти проблем може настати свуда где се користе велики и тешки метални делови. Како га поправити без вишедневног чекања на резервни део? Наша визија била је да направимо мобилни систем који се користи директно на месту квара”, објашњава Жељко Шарић. Процес репарације подсећа на својеврсну дигиталну хирургију. Робот најпре аутоматски скенира оштећену компоненту и креира њен верни тродимензионални модел.

„То је најзахтевнији део процеса”, истиче Шарић додајући:

„Морамо прецизно израчунати геометријску разлику, односно тродимензионалну запремину материјала коју треба додати како би део поново добио свој првобитни облик.” Након што софтвер упореди оштећени део са његовим оригиналним нацртом и израчуна кубикажу метала која недостаје, роботска рука ступа на сцену. По принципу сличном класичном електролучном заваривању, робот наноси нови метал слој по слој, тачку по тачку. Овај поступак заваривања понавља се готово 200 пута у секунди, функционално имитирајући рад кућног 3Д штампача, али са масивним индустријским легурама.

Овом заједничком победом аустријске и српске памети на ТУ Беч, тешка индустрија и енергетика добиле су моћног савезника у борби против скупих заустава производње и непотребног бацања материјала.

Компас инфо