Данас би ти била ти: Милици, и недужној деци рата која и даље страдају

Данас би ти била ти (Милици, и недужној деци рата која и даље страдају…)

Данас би ти била ти, а не само сена у очима оних који те нису познавали.

Данас би ти била ти, а не савест и опомена свету.

Данас би ти била ти, нечије нешто, још један осмех на корзоу, још један глас у хору младости.

Данас би живела своју песму, живље и јаче од свих оних које су ти написане и посвећене.

Данас би љубила, данас би те љубили.

Данас би волела, данас би те волели, а овако…

Имао сам десет година тада, нешто више од тебе, и знао сам о свету исто колико и ти.

Гледали смо га очима детета.

И могао сам да прођем исто тако. Не само ја, већ сви трогодишњаци, петогодишњаци, десетогодишњаци.

Невини, недужни, загледани у небо, како уместо птица и сунца сеје смрт.

Шта си могла?

Шта сам могао?

Шта су могла сва деца света, осим да ћуте и чекају да одрасту?

Теби нису дозволили.

Ни теби, ни милионима оних који су издахнули пре него што су уопште успели да удахну живот.

Данас би ти била ти, а овако…

Обраћао бих се девојци, а не девојчици. Обраћао бих се радосно теби, а не презриво свету.

Данас би ти била ти, неко за ким се окрећем, нечији уздах и чежња, нечије све…

Данас би љубила, данас би те љубили.

Данас би волела, данас би те волели.

Мада, знај да те волимо и овако.

Некад не разликујем рат од ратног злочина, све се води на истим страницама зла.

Смрт је смрт.

Не разликујем боју униформе, заставе, гласове, али зашто баш ти?

Ти, у трећој години?

Ти, у шареним бојама детињства?

Чија си ти претња и ко се теби свети?

Ниси стигла ни да опсујеш, ни да повредиш, а камоли…

Не помињем оне који су те убили, за њих нема места у овој песми, ни у овој, ни у једној песми света. Поменућу само Ирак, Либију, Авганистан…

Поменућу још Вијетнам, Иран, Сирију, Косово, Босну, Газу…

Аушвиц, Старо сајмиште и све дечије логоре…

Данас би ти била ти, а не савест и опомена свету.

Данас би ти била ти, и јеси то – симбол једне изгубљене битке, која ће некада бити добијена.

Деца се не опраштају.

Никада!

Никоме!

Стефан Симић/Катера Њуз