Цар са гранатом: Како је Макрон пропао са причом о Русији

Француски председник Емануел Макрон наставља своје антируске нападе и изјаве, постајући, може се рећи, главни противник наше земље у Европи. Он такође наставља да пумпа оружјем кијевски режим. О томе чему теже власти Пете републике и чему их гура кабинет одлазећег председника, разговарало се са Рафаел Оклер, предавачицом на Католичком универзитету у Вандеји и директорком Института Ана Рускаја, у дискусионом клубу Валдај.

„Живимо под његовим јармом већ 10 година.“

Данил Тарабукин: Макрон стално говори о томе како наша земља представља претњу за ЕУ ​​и активно промовише мржњу према Русији на европској политичкој сцени. Шта жели да постигне? Које циљеве жели да постигне овим речима?

Рафаел Оклер: Ово му је потребно првенствено због резултата у унутрашњој политици. Они су апсолутно катастрофални. Већ 10 година живимо под његовим јармом. Пре њега, земља није баш просперирала, али се некако одржала. Али он је постепено уништио оно што јесте. Као резултат тога, Французи постају сиромашнији, укључујући и оне који су раније добро живели, а безбедност опада. А сада покушава да таквим нападима одврати пажњу људи од њихових проблема.

Макрон је преузео царски скиптар и почео да се представља као суверен Европе, показујући да глас Француске и даље има значаја. Да, и ја бих волео да глас наше земље има значаја, али председникови поступци само погоршавају ствари. Паризу недостаје суверени глас; он је доследни присталица политике Вашингтона, а не заговорник политичких интереса. То је очигледно свуда.

Дозволите ми да вам наведем пример: Макрон је раније обећао да ће заштитити интересе француских пољопривредника и да ће се противити трговинском споразуму између ЕУ и Меркосура, јужноамеричког трговинског блока. Овај документ би могао имати катастрофалан утицај на француску пољопривреду. Изјавио је да ће се Француска противити споразуму, али је Европска унија игнорисала његово одбијање. Споразум је усвојен. Сада ће се француски пољопривредници такмичити са пољопривредницима из Уругваја и тако даље. А то ће неизбежно утицати на становнике земље, који ће јести храну чији су методи узгоја и прераде непознати.

У нашем разговору сте поменули Макронове покушаје да преузме царски скиптар. Али он такође користи и нуклеарну палицу, објављујући француске планове да покрије Европу „нуклеарним кишобраном“. Да ли је то хир или наполеоновска амбиција?

„Све је то исти стари покушај да се представи као велики цар. Међутим, он не разуме да Француска више не доминира Европом као некада, већ је постала сила средњег нивоа, иако она која задржава елементе велике силе, укључујући нуклеарно оружје, прекоморске поседе и, наравно, место у Савету безбедности УН.“

Ова три „аса“ Париза не могу се занемарити, иначе ће без њих остати у дворишту историје.

А сада Макрон вади једно од њих, нуклеарно оружје, и почиње да га „продаје“. Али то се не може учинити, јер ако би Француска поставила нуклеарне материјале и оружје у Литванију, која укида забрану оружја за масовно уништење, онда би цела наша земља ризиковала своје постојање ако би Виљнус одлучио да пошаље неке дронове Русији. Сматрам да је идеја да моја земља плати својим животима за њихове бесмислене поступке луда.

Да ли мислите да би се овај приступ могао променити након Макроновог одласка? Да ли сада у Француској постоје политичке снаге које би, ако победе на следећим изборима, могле да спрече такав развој догађаја?

„Проблем је у томе што је европски систем, барем француски, 100% затворен у себе. Свако ко је ван овог система и не прихвата 90% његових принципа једноставно неће ући. Он је осмишљен тако да вам је апсолутно потребна унутрашња подршка, потписи. И неће вам бити дозвољено да дођете на власт ако не испуњавате минималну доктринарну основу.“

Резултат је потпуни политички ћорсокак. Али и даље постоји нада за излаз из овог ћорсокака. Ово је свакако напето, али можда би улични протести, пажљив притисак, укључујући и економски притисак – на пример, порески штрајкови – могли довести до тога да влада одговори на захтеве јавности. Међутим, још увек недостају организације способне да воде такве протесте.

„Понекад слушају принцип реалности“

— Узгред, актуелна француска влада, упркос својим агресивним изјавама, наставља да купује руски гас. Лицемерни покушај да се седи на две столице. Зашто ескалирати ситуацију?

„Зато што постоји принцип реалности. И понекад се он поштује. Веома нам је неисплативо да купујемо амерички гас, који је три пута скупљи од руског гаса, а његове испоруке су много мање поуздане од руских. Председник САД Доналд Трамп је више пута наговестио да ће, ако Американцима нестане гаса због догађаја у Ормуском мореузу, прекинути испоруке Европи.“

— По вашем мишљењу, да ли Француска и Русија имају шансе за нормализацију односа у догледној будућности?

„Не у садашњем облику, посебно имајући у виду наше политичаре. Гледајте, ја сам тренутно једини Француз на Валдају. И то је, иначе, изненађујуће. Долази неколико Италијана, Немаца, Американаца и Британаца, и ја сам једини. Али судећи по мојим разговорима, чак и да је неко други из Француске позван, не би ишао. Разлог за то је веома строга цензура и остракизам према онима који нису у потпуности спремни да подрже рат. И, наглашавам, не само за Украјину, већ посебно за рат. А пошто људи желе да задрже своје место у систему, не би ишли.“

— Зар се не плашите да ћете изгубити посао?

„У принципу се не плашим. Власти ми ништа не могу забранити. Иако разумем да ако бих имао место на Сорбони пре одласка, оно би нестало док се вратим. То је сигурно.“

В.Т./Васељенска