Нови план из Брисела: Црна Гора у ЕУ улази са хрватским језиком?

Црна Гора можда неће стићи превести цјелокупно законодавство Европске уније до планираног уласка у чланство.

Због тога Европска комисија разматра привремене изузетке, а једна од опција је да Црна Гора користи неки од постојећих службених језика ЕУ-а, при чему се хрватски намеће као најочигледнији избор, пише Euronews.

Црна Гора планира постати 28. чланица ЕУ-а до 2028. године, али прије тога мора преузети и превести правну тековину Уније, која обухвата десетине хиљада законских аката. У Бриселу расте сумња да тај посао неће бити готов на вријеме. Иако Подгорица увјерава да је уложила знатна средства и да ће испунити рокове, званичници ЕУ-а потврдили су да је Комисија почела припремати резервне планове.

Додатни разлог за то је забринутост коју је изразила Хрватска због квалитета дијела преведених текстова. Загреб и Подгорица имају и билатерални спор који би могао успорити приступни процес. Опсег посла је голем, јер се од уласка Хрватске 2013. године законодавство ЕУ-а готово удвостручило.

Хрватски као рјешење

Земље кандидаткиње дужне су саме превести све законе на свој будући службени језик, а институције ЕУ-а тек на крају спроводе завршну провјеру. Преговарачки оквир с ЕУ-ом јасно налаже да Црна Гора мора „на вријеме прије приступања осигурати преводе правне тековине“ и оспособити довољан број преводитеља и тумача. Из Комисије су поручили да су у редовном контакту с Црном Гором и да прате напредак.

Комисија стога процјењује неколико опција за могуће изузетке. Једна од њих је да се Црној Гори допусти да привремено користи други службени језик ЕУ-а док не доврши све преводе. Одлука о којем би се језику радило била би на Подгорици, но хрватски је најизгледнији кандидат. То је једини службени језик ЕУ-а који говорници црногорског у потпуности разумију.

Ипак, такво рјешење могло би бити политички осјетљиво. Подгорица се годинама залагала за међународно признање црногорског језика.

Ранији примјери Малте и Ирске

Привремена језична изузећа у ЕУ нису новост. Први такав примјер је Малта, која због мањка преводитеља након уласка 2004. није морала три године преводити све акте на малтешки. Обавезала се да ће заостатке надокнадити до краја 2008. године.

Случај Ирске је друкчији. Изузеће је уведено деценијама након уласка у ЕУ, када је ирски постао пуноправни службени језик, па је обвеза превођења свих аката привремено укинута.

ИН4С