ТРИДЕСЕТ ПЕТ ГОДИНА КАСНИЈЕ: На данашњи дан Мило напао Дубровник!

Дубровчани ће данас обележити 35. годишњицу почетка одбране града. У раним јутарњим сатима 1. октобра 1991. више од 13.000 припадника Југословенске војске, уз резервисте из Србије и Црне Горе, напало је Дубровник и југ Хрватске с копна, мора и из ваздуха.

Град је одмах остао без струје и воде, а прекинуте су и телефонске и радио-везе. Прве гранате са положаја око Требиња пале су на уже градско подручје, Босанку на Срђу и Мокошицу. Само у првој седмици октобра погинуло је 27, а рањено 100 бранилаца и цивила.

Према подацима који се наводе, на тој страни били су Ужички, Подгорички и Мостарски корпус и Девети војнопоморски сектор Бока, уз подршку авијације, више од 120 тешких артиљеријских оруђа, око 100 тенкова и 50 оклопних транспортера.

Супротставило им се око 750 слабо наоружаних припадника ЗНГ-а и добровољаца Територијалне одбране.

Сукоби су почели још 22. септембра минобацачком ватром по Витаљини и пуцњавом по Бргату, а 26. септембра браниоци су се у Конавлима повукли до Молунта и Плочица. Уместо планираних пет дана за освајање југа, нападачи су наишли на жесток отпор.

Данас ће градске власти положити венце, запалити свеће и служити свету мису за погинуле браниоце. Док Дубровник броји своје мртве, у Црној Гори се, 35 година касније, и даље поставља питање ко је све одговоран за напад.

Човек који је тада водио владу

У време напада црногорски премијер био је Мило Ђукановић, а председник Момир Булатовић, обојица из тада јединственог ДПС-а.

Оно што се може документовати јесте улога тадашње власти. Према сведочењу из Хага, републички органи су 2. октобра 1991. званично пружили пуну подршку војном врху и ратним операцијама на дубровачко-херцеговачком фронту, иако су јавно порицали да је Црна Гора у рату.

Само две недеље раније, 18. септембра, Ђукановић је запретио тешким казнама резервистима који су одбијали мобилизацију.

Поред Територијалне одбране, Црна Гора је на Дубровник упутила и своју полицију. Процењује се да је у нападу учествовало око 7.000 црногорских резервиста, а на дубровачком ратишту погинуло је 166 црногорских резервиста.

Из тог периода потиче и Ђукановићева изјава да је замрзео шах због хрватске шаховнице и да ће „наметнути рат“ бити добијен.

Извињење и питање „нијесам знао“

Ђукановић се 2000. године у Цавтату јавно извинио грађанима Хрватске, што је тада изазвало оштре реакције.

Касније је отишао корак даље и рекао да је Дубровник из 1991. године срамота за Црну Гору и да то није било у националном интересу земље.

Истовремено је тврдио да није знао шта се дешава на дубровачком ратишту, као ни било ко из тадашњег црногорског руководства.

Критичари истичу да је ту тврдњу тешко помирити са чињеницом да је његова влада мобилисала резервисте и слала полицију.

Према оцени Радија Слободна Европа, окретање ка Западу и извињење уследили су након што се 1997. године удаљио од Милошевића, па се покајање види и као политичко прилагођавање.

Без одговорних

Због гранатирања Дубровника у Хагу су осуђени генерал Павле Стругар и адмирал Миодраг Јокић, док нико од државних челника није одговарао.

У Црној Гори је о ратним злочинима одржано само једно суђење, за злостављање заробљеника у логору Морињ, и то нижим чиновима.

У црногорском тужилаштву ни 2016. године није постојао предмет „Дубровник ’91“, па су питања ко је инспирисао, наредио и починио злочине у Конавлима остала без одговора.

Дубровник ће данас запалити свеће. За многе у Црној Гори и Хрватској остаје неодговорено питање ко је 1991. године доносио одлуке, а ко их је само извршавао.