Кад Пицула, Мило и Пленковић подржавају Студентску листу, онда то није мешање у изборе?! А Путин јесте?
Данас је на насловној страни Путинову подршку Александру Вучићу означио као „најдиректније страно мешање у изборе у Србији“. Али исто мерило отвара сасвим логично питање: ако се политичка подршка из иностранства сматра мешањем када долази из Москве, како се онда третира када европски и регионални политичари отворено говоре у прилог Студентској листи?
Дневни лист Данас на насловној страни објавио је тврдњу да је подршка коју је Владимир Путин дао Александру Вучићу „најдиректније страно мешање у изборе у Србији“.
И ту не би било ничег спорног када би критеријум био исти за све.
Јер ако се јавна политичка подршка из друге државе аутоматски проглашава мешањем у изборни процес, онда би исто питање морало да важи и када подршка долази са друге стране политичког спектра.
Зато се намеће једноставно питање за Данас: да ли се страно мешање мери према томе одакле подршка долази или према томе шта страни политичар конкретно ради и говори?
Ако је подршка Путина Вучићу доказ „најдиректнијег страног мешања“, онда би исти стандард морао да се примени и на сваког страног политичара који јавно фаворизује било коју другу листу или политичку опцију у Србији.
У супротном, не говоримо о принципу, већ о двоструком аршину.
Још је занимљивије што је Данас сам објављивао текстове о подршци Студентској листи и преносио њене активности, док је у случају Путина изабрао драматичну формулацију о „најдиректнијем страном мешању“.
Нико не спори право медија да критикује Путинову поруку. Али ако се позива на заштиту изборног процеса од спољног утицаја, онда би правило морало да буде исто без обзира на то да ли порука стиже из Москве, Брисела, Загреба или Подгорице.
Ало.рс
