Избори у БиХ: Код Срба ситуација најјаснија, Бошњаци се боре између себе а Хрвати први пут за себе

Сутрашњи избори у БиХ неће одлучити само ко ће формирати власт, већ и да ли ће БиХ остати заробљена у систему политичке репродукције, етничке мобилизације и институционалних блокада, или ће отворити простор за нову политичку одговорност, функционалне институције и убрзање европског пута, сматра политиколог Анђелко Козомара.

Општи избори у Босни и Херцеговини 2026. године одржавају се у недељу, 4. октобра, а реч је о десетим послератним општим изборима у земљи. У Централни бирачки списак са правом гласа уписано је 3.408.517 бирача. Ван БиХ је регистровано 48.078 бирача (већина гласа путем поште, а део у дипломатско-конзуларним представништвима).

Главне битке РС и Федерације

Грађани бирају укупно 518 носилаца мандата међу 7.028 оверених кандидата на више административних нивоа: посланике у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ, посланике у Представничком дому Парламента Федерације БиХ и скупштине 10 кантона, пПредседника и потпредседнике Републике Српске, као и посланике у Народној скупштини РС.
У РС главна битка се води за функцију председника РС између актуелног премијера Саве Минића (кандидата владајуће коалиције окупљене око Милорада Додика) и Бранка Блануше, председника СДС-а кога подржава већи део опозиције.
У Федерацији БиХ, грађани директно бирају представнике за ентитетски парламент и кантоналне скупштине, док се председник и потпредседници ФБиХ бирају индиректно кроз парламент.

Политиколог из Бањалуке Анђелко Козомара каже да је оно што је значајно и за Републику Српску и Босну и Херцеговини у целини јетее да је предизборна кампања протекла доста коректно, без увреда и задирања у неке породичне односе.

Српски члан председништва БиХ сигуран

„Говорило се искључиво о политици и политичким програмима. Наравно, опозиција је критиковала власт, власт се хвалила и обећавала, тако да се може рећи да је предизборна кампања протекла веома коректно. Што се тиче самих кандидата за изборе, готово је извесно да ће Жељка Цвијановић бити српски члан председништва, јер њени противкандидати Маринко Божовић и Небојша Вукановић нису толико познати у политици, поготово нису популарни чак ни у својим срединама,“ наводи Козомара.
Код Бошњака је, напомиње наш саговорник, компликованији однос, односно, врло је неизвесно ко би могао од њих да дође у Председништво БиХ.

„Денис Бећировић, досадашњи члан, изгледа да стоји лошије него што је било ко очекивао, али су се истурили Бакир Изетбеговић и Фахрудин Радончић као могући најозбиљнији кандидати да уђу у Председништво БиХ. Дакле, Бошњаци ће имати прилику да у недељу до последњег минута док су отворе на биралишта заокружују неког од својих представника у Председништву. Кад је реч о Хрватима готово извесно да ће Дарјина Филиповић, чланица ХДЗ-а, бити њихов представник у Председништву БиХ,“ оцењује Козомара.

Бошњаци разапети између Изетбеговића и Радончића

Што се тиче избора за председника Републике Српске ту је, како каже Козомара највећа борба између кандидата СНСД-а Сава Минића, и Бранка Блануше, председниак СДС-а.

„Они имају подједнаке шансе и они су и по нарученим анкетама и једне и друге стране готово изједначени у популарности код бирача. СНСД ће неприкосновено бити највећа политичка партија и у новим изборима, али њени коалициони партнери не стоје баш нешто охрабрујуће пред недељно гласање јер њихова предизборна кампања, сем Уједињене српске Ненада Стевандића, председника Скупштине, била доста бледа и неприметна у широј јавности. Дакле, ту ће бити неизвесно, готово исти степен неизвесности као и код избора за председника Републике. Једино што је сигурно је Жељка Цвијановић, за коју чак и опозиција признаје да ће тешко било ко да је угрози њену позицију, односно њене гласове за избор за члана Председништва Босне и Херцеговине из реда српског народа,“ истиче Козомара, додајући и да опозиција у РС доста добро стоји.

Хрвати изричити и прете

Кад је реч о Хрватима, Козомара подсећа да су они буквално запретили да ће се повући из свих институција ако за њиховог члана буду гласали Бошњаци.

„Противкандидат Даријане Филиповић је садашњи шеф кабинета Жељка Комшића, Славен Ковачевић, и сада ако би Бошњаци поново гласали као што су до сада гласали за Жељка Комшића да буде хрватски члан председништва а Хрвати знамо да су тражили годинама измене изборног закона, то јест да се избор хрватског члана Председништва гласа само у кантонима гђе су Хрвати већина. И да та измена закона није прошла у парламентарној скупштини БИХ. Они су рекли да ће затражити одмах трећи ентитет и искључити се из свих институција Федерације и Босни и Херцеговини, дакле неће учествовати уопште у раду ни Парламента Федерације, ни Владе Федерације, ако буду поново Бошњаци гласали за хрватског члана председница, у овом случају за Славена Ковачевића. Оно што иде на руку Филиповићевој је то што Бошњаци имају своја четири кандидата за изборе и они ће се забавити њима тако да неће вероватно преливати гласове на хрватског кандидата за члана председништва БиХ. Дакле то јој је највећа шанса да буде изабрана за ову позицију,“ наводи Козомара.

Добро за Србе би било…

Према његовим речима, и за Србе би било добро да се напокон у Председништву нађе аутентичан представник Хрвата јер би се тиме стало на пут вишегодишњем прегласавању српског члана председништва.

„СНСД и коалициони партнери на власти са великом надом гледају на избор Дарије Филиповић јер су познати добри односи Драгана Човића лидера ХДЗ у БиХ и Милорада Додика, и очекује се да би у том случају престало једно серијско прегласавање српског члана представништва у Представништву. На пример, о избору Комисије за именовање за избор историјских и културних догађаја од интереса за сва три народа. Очекује се да би то престало када би био хрватски члан Председништва неко ко је заиста представник хрватског народа,“ сматра Козомара.

За различите нивое власти надметаће се 75 политичких странака, 29 коалиција и четири независна кандидата.

Ови избори према речима нашег саговорника, неће бити само тест популарности појединачних политичких странака и кандидата, већ и тест способности босанскохерцеговачког политичког система да произведе власт која је способна да спроводи реформе и одговори на европске захтеве.

Бранкица Ристић/Спутњик