Велико откриће у Херцеговини: Испод стећка старог више векова пронађени остаци кнеза Николе Рашковића

Велики тим научника је пре две године у Церници код Гацка у Херцеговини спровео детаљно истраживање некрополе са стећцима из XV. века. Ти стећци се налазе на месту Православне Цркве коју је изградила Јелена Лазаревић, ћерка моравског кнеза Светог Лазара косовског и кнегиње Милице, која се 1386. године удала за Ђурђа II Стратимировића Балшића, владара Зете, а након његове смрти, 1411. године преудала се за босанског великог војводу Сандаља Хранића, господара Хума.

Церница и град Кључ у српској средњовековној историји

Церница код Гацка је позната по томе да се у њој налазио српски средњовековни град Кључ и у њему је врло кратко столовао најмлађи син српског Великог жупана Стефана Немање, Растко Немањић (Свети Сава), пре него што је отишао из очевог двора на Свету Гору и постао монах Сава.

Немањићи су имали обичај да у неком тренутку неко од владара или браће владара столује у данашњој Херцеговини, које је и понела име по Светом Сави тј. Херцегу од Светог Саве и зато кажемо да је Херцеговина Светог Саве дедовина.

Резиденције Хранића и Косача

У Кључу тј. Церници, налазиле су се и владарске резиденције српских великаша Хранића и Косача.

Стручњаци Музеја Херцеговине из Требиња и Биолошког факултета Београдског универзитета извршили су археогенетска истраживања скелета сахрањених поред откривене Цркве у граду Кључу у церничком пољу код Гацка. Сви скелети су пронађени испод стећака из XV. века.

Шта је откривено испод стећка кнеза Николе Рашковића?

Научници су у Церници најпре уклонили монументалну плочу тешку 5 тона, на стећку на ком је писало: ”Овде лежи кнез Никола Рашковић Дробњак.” Шта је испод тог стећка пронађено?

Потомци Дробњака и Бањана

Пронађено је укупно 6 скелета и генетска истраживања показују да испод тог стећка заиста лежи српски кнез Никола Рашковић, кога видимо у изворима из XIV. века и који је у Дубровачком архиву заведен као један од најизадшнијих трговачких партнера Дубровчана у то време.

Осталих 5 скелета, по свом генетском материјалу, у потпуности показују да потичу из оближњих старохерцеговачких племена Дробњака и Бањана (који се данас налазе на територији Црне Горе).

Пошто се стећак са скелетом кнеза Николе Рашковића налазио уз сам храм, очигледно је да су Дробњаци и Бањани сахрањени поред њега нешто касније и да су и они били знаменити људи тог краја чим су се ту сахрањивали.

Друштво љубитеља историје