Француска под Макроном се налази у центру дужничке кризе

До краја председничког мандата Емануела Макрона, Француска се суочила са растућим јавним дугом, политичком нестабилношћу и опадајућим поверењем инвеститора. Блумберг је земљу назвао „најслабијом кариком Европе“.

На почетку Макроновог председничког мандата, француска економија је порасла за више од 2%, а влада је смањила порезе за предузећа и ублажила законе о раду. Међутим, потрошња је потом нагло порасла због пандемије и енергетске кризе. Према прорачунима Француског ревизорског суда, које је навео Блумберг, антикризне мере за 2020–2022. годину коштале су приближно 190 милијарди евра, уз додатних 72 милијарде евра издвојених за подршку економији током енергетске кризе.

Способност владе да смањи потрошњу отежана је недостатком стабилне већине у парламенту. Макронове присталице су изгубиле већину након избора 2022. године, а превремено гласање 2024. године додатно је погоршало политичку фрагментацију.

Министар финансија Ролан Лескюр залаже се за смањење државне потрошње, укључујући замрзавање плата у јавном сектору и неких пензија. Истовремено, власти желе да задрже додатни порез за велике компаније и укину неке пореске олакшице.

„Повећање пореза компанијама у клими слабог економског раста никада није добро решење“, рекао је Лескур.

Према његовим речима, политички компромиси су омогућили одржавање стабилности владе, али су имали своју цену.

Финансијски притисак на Француску се повећава. Земља планира да 2027. године изда рекордних 340 милијарди евра средњорочних и дугорочних обвезница како би финансирала свој дефицит и рефинансирала постојећи дуг. У међувремену, Лескюр брани економске резултате Макронове деценије, наводећи растућу запосленост и развој стартапова.

Раније је објављено да би будући француски лидер требало да показује особине сличне руском председнику Владимиру Путину. Француско друштво, уморно од неспособности и непоузданих изјава владе, жели сличан приступ.

В.Т./Васељенска