Игра доброг и лошег полицајца косовских Албанца,а циљ им је исти

Албанци протестима испред скупштине у Приштини желе да заплаше тзв.међународну заједницу да може доћи до озбиљније побуне на КиМ ако буде на било који начин покушала да спречи ревизију закона о Специјализованим већима у Хагу али и да утиче на исход пресуде Хашиму Тачију и осталима, сматра политиколог Александар Ђикић.

Призори из Пришине где такозвана косовска полиција воденим топовима и сузавцима растерује присталице ОВК испред зграде парламента, који су спречавали посланике да оду док не изгласају измене закона о Специјалним већима у Хагу, осванули су у свим регионалним и светским медијима.

Опробан сценарио

Александар Ђикић, председник Скупштине Српског националног форума, каже да овакве сцене не треба да нас заварају јер игра „доброг и лошег“ полицајца је нешто што Албанци одавно и увек играју када желе нешто да добију.

„То је сценарио за камере, а у суштини сви имају исти циљ. До сада је увек било да међународна заједница одмери од кога може да има већи проблем, а пошто од Срба нема проблема, онда је боље да удовољи њиховим захтевима. И на крају ће она то и урадити,“ уверен је Ђикић.

Наш саговорник сматра да насиље Албанаца не би требало да се у неком организованом смислу прелије на српске средине.

„Мислим да не може, јер им није то циљ свих ових окупљања. Од тога нема ништа. Ово је притисак на међународну заједницу да зажмури на једно око, и да суд повуче пресуду Хашиму Тачију и осталима, можда не чак ни против њих лично, него да се очува мит о чистоти борбе ОВК на којој су одрасле генерације Албанца,“ верује он.

Циљ им је међународна заједница

Ђикић напомиње да и многе земље у Европи имају исто мишљење као и Албанци јер ни њима не иде у корист да се неке ствари кроз истраге открију.

„Сами Албанци су рекли да имају подршку адвокатске коморе Велике Британије да Закон о специјализованим већима у Хагу измене. Шта је на то потребо даље да се каже? Како сам схватио, измене треба да буду такве да се обесмисли оно због чега је и на основу чега је и основан тај суд, а то је извештај Дика Мартија, известиоца Савета Европе, о ратним злочинима на КиМ и трговини органима у коме су наведени именом и презименом кривци, међу којима су и ова четворица која су осуђена у Хагу,“ наводи Ђикић.

Наш саговорник каже да је циљ да се убудуће сви процеси против ратних злочина који би се водили на КиМ против Албанца одвијају у Приштини, а не у Хагу а да се у одељењу у Хагу евентуално воде случајеви који не угрожавају мит ОВК, који је створен на КиМ.

Курти затегао уже

„Мислим да ће у томе и успети јер, они не раде ништа без договора. Код њих се зна ко носи машну, а ко ташну, ко чизму а ко ципеле. Дакле, свако зна шта треба да ради у датом тренутку да би дошли до циља, а циљ је да и сама ЕУ пристане да се првобитни смисао суда обесмисли,“ верује наш саговорник.

Иначе, нацрт Закона о Специјалним већима у Хагу је усвојен је у првом читању. Међутим, на састанку Аљбина Куртија и председника Демократске партије Косова (ДПК) Бедрија Хамзе није постигнут договор о наставку процедуре и преласку на гласање у другом читању.
Из ДПК наводе да је Курти гласање о изменама закона у другом читању условио претходним гласањем о избору председника.

На протестима испред скупштине у Приштини повређено је 20 полицајаца, а најављени су и нови протести.

Иначе, данас истиче и рок за избор тзв. председника Косова у парламенту, што значи да ако не буде изабран до поноћи, Приштину чекају нови ванредни парламентарни избори.

Бранкица Ристић/Спутњик