ПОНОШ ОТПИСАО ДЕМОКРАТСКУ СТРАНКУ И ПРОЗРЕО ИГРУ БЛОКАДЕРА: „Распали кадрови Студентском листом перу биографије!“
Здравко Понош
НАТО генерал у пензији и опозициони лидер Здравко Понош брутално је извређао и потопио Демократску странку, разоткривајући до коске ко заправо стоји иза такозване „Студентске листе“!
Понош је оплео по својим дојучерашњим саборцима, поручивши да данашњи ДС нема апсолутно никакве везе са старом странком, већ да се претворио у гомилу плаћених ботова и политичких отпадака који живе од напада на опозицију!
– Ове из Демократске странке не вреди ни коментарисати. Ја гледам те људе који по цео дан висе на мрежама и нападају опозицију која иде на изборе, па ја не знам када ти људи уопште зараде за хлеб! Ту странку данас представљају ликови који су променили по неколико странака. Не знам кога они уопште представљају, али то нема никакве везе са странком у којој су некада биле паметне главе – објаснио је Понош.
Међутим, Понош се ту није зауставио, већ је до краја открио бесрамну превару блокадерске листе и потврдио како матори жути фотељаши злоупотребљавају студенте!
– Имамо невероватно рециклирање распалих кадрова! Како је то лепо рекао Дејан Илић – то су обични отпаци! И није ту само ДС, накупило се ту свега: и ДЈБ, и СПО, и Савез комуниста, и Курта и Мурта! Људи који су прошли све и свашта, попадали на свим могућим кривинама, па им је сада подршка „Студентској листи“ служила само за прање биографије! И то какво прање – убацили се у туђу веш-машину, нити је њихова машина, нити њихова вода, нити њихова струја! Шта си радио пре? Нема везе, сада сам подржао Студентску листу! – поручио је Понош.
Овакав напад и отворено признање Поноша само су коначна потврда потпуног расула међу опозиционим лешинарима, који су се поклали око фотеља и утицаја и пре него што су избори уопште почели!
Информер
Због оних којима је то остало непознато, ради се о Здравку Поношу, рођеном у околини Книна, момку који је, у својству начелника Генералштаба, не би се знало због чега, изабран за “личност 2006. године”, момку који није имао петљу да у време хрватских геноцидних радњи по Србској Крајини, из Београда скокне до свога завичаја и стане у одбрану свога дома и свога рођеног огњишта.
Због чега је остао без “петље”, он у неком вишем војном чину, објаснио је “личносном” причом са самог почетка 2007. године:
“Када је ре о распаду Југославије и почетку ратова 1991, ја лично сам био потпуно неприпремљен за то. Данас се често чује: видело се, знало се… Ја нисам знао. Нисам могао да верујем у то што се дешава. Све ми је деловало као општа лудница и било ми је неприхватqиво. Морам да признам да сам почетком деведесетих размишљао и да одем из земље, као многи млади људи у то доба. (Писало се да их је из Србије избегло око 120.000, неки кажу и читавих 300.000, називаних онда “најкреативнијим делом српског народа” – Море, каква креативност, прелили се преко обале, као отпад! – ИП). Ипак, одустао сам, јер сам волео своју професију, и зато што је ово моја земља. После 1995. године нисам размишљао о одласку јер тад су моји већ били избегли и сматрао сам да морам да им будем од помођи”.
Колико је таква личност, макар неко изабрао Поноша за “личност године” и касније га предлагао за председника Србије, препоручљива за предводника србскоме народу, казује и његова исповест да је морао бити “од помо}и” својој добеглој породици, а Земљу Србију ко јебе!