Ко је био командант Божа Јаворац, човек чије је име изазивало страх у Рашкој области?

Божидар Ћосовић, познат и као Божа Јаворац (Брезова, 1910 — Голија, 1943) био је четнички командант у моравичком крају у време Другог светског рата и самопрокламовани војвода јаворски.

Када су почела ратна комешања 1991. на простору бивше СФРЈ, узрокована дешавањима у Хрватској, па потом и у Босни, муслиманско становништво на подручју око Рашке почело је да диже тензије.

По причама мештана, у Сјеници је ситуација била међу најкритичнијим и локално становништво је све мање могло то да трпи.

Како су двојица сељака искористила легенду о Јаворцу?

Једног јутра 1991. године ствари у своје руке су преузела два локална сељака из Ивањице. Они су узели стару дедину пушку М48, четничку униформу и опасали се мецима по целом телу.

По договору, један је држао стражу, а други је као такав излетео у шуме пред групом муслиманских чобана и под пуном ратном опремом и дугом брадом, преким погледом и гласом поручио:

„Да сте сада брзо отишли код својих и да сте им поручили да Божа Јаворац још није умро и да им је рекао да су се доста мангупирали у његовом крају. Имају један дан да нестану одавде, јер неће више ни да вас види ни чује. Има нас преко 500 у шуми, уколико тако не буде, биће великих проблема.“

Преплашени момци су трком пошли ка својим кућама и од тада су се тензије у околини напрасно смириле и до краја рата у том делу није било проблема.

Ко је био човек чијег су се имена и даље плашили?

Ко је био Божа Јаворски и откуда толики страх од човека који је у том тренутку био мртав више од пола века?

Божидар Ћосовић је, према локалним предањима, један од најпознатијих четничких команданата јаворског краја током Другог светског рата.

Напади муслиманске милиције на подручју планине Јавор

Наиме, муслиманска милиција је неколико пута током 1941. и 1942. године прелазила планину Јавор, чинећи бројне злочине, пљачкајући и палећи куће, силујући жене и одводећи становништво у заробљеништво.

У једној од тих акција дошли су у село Бела Црква, дванаест километара од Ивањице, где су на Божић упали у сеоску цркву, убили свештеника током литургије, као и велики број православних верника, међу којима су биле и две рођене сестре Боже Јаворца.

Освета због погибије сестара

Од тог тренутка Јаворац почиње да размишља искључиво о освети и заштити локалног становништва, што је довело до несугласица са покретом Драже Михаиловића.

Он потом иступа из тог покрета и приступа јединицама Косте Пећанца.

Спаљивање 36 села и напад на Кладницу

Према предањима, Јаворац је потом предузео низ осветничких акција и за две ноћи спалио 36 муслиманских села, а затим напао и Кладницу, која се налази испод планине Јавор.

Ту је разбијена главна посада ханџар милиције, док је њихов вођа Хасан Звиздић у последњем тренутку успео да побегне.

Од тада, према локалним причама, муслимани више нису прелазили планину Јавор, а становништво овог дела западне Србије сматрало је да је избегло нове сукобе.

До данас је у народном сећању остао страх од Боже Јаворца, који се, како се прича у том крају, преносио и на наредне генерације.

Занимљива историја и географија