Патријарх Порфирије из Аустралије: Тамо где је Светосавац, где је православни Србин,ту је и Србија, изнутра у срцу

0
Порфирије

(фото:ИН4С)

„Тамо гдје је Светосавац, гдје је православни Србин – ту је и Србија, изнутра у срцу. Ту је сва свјетлост и љепота њена. Зато, нека Господ буде са свима вама и да увијек долазите у овај храм као дјеца Цркве Христове, да славите заједно са свима нама Једног у Тројици Бога“ – дио је благослова Његове Светости патријарха српског г. Порфирија упућеног бројним вјерницима окупљеним у Кизборију у молитвеној свечаности у част освећења богомоље посвећене првом мученику за Христа Господа, кога је као заштитника прослављала светородна српска династија Немањића.

Храм Светог архиђакона Стефана, подигнут 1994. године, дјело је љубави вјерног народа који живи у Кизборију, али и другим општинама Мелбурна. Дан освећења храма за овдашње Светосавце велика је молитвена и народна свечаност, па је много њих у маниру традиционалног српског гостопримства дочекало Његову Светост патријарха српског г. Порфирија, који је заједно са архијерејима и свештенослужитељима осветио храм и служио свету Литургију. Богослужење су појањем украсили хор при храму Светог архиђакона Стефана, хор „Стеван Мокрањац“ и Руски православни мушки хор, са диригентима Захаријем Армстронгом, Савом Ђукићем и Нектаријем Котларовим.

У обраћању духовној дјеци Српске Православне Цркве на Петом континенту, патријарх Порфирије је навео да се данас радујемо сви, јер се радује Господ због њихове љубави, вјере, молитве, вјерности Христу Господу, коријенима и прецима, свима онима који су, живећи у Христу, украсили календар Цркве. Осврнувши се на географску удаљеност овог дијела српске дијаспоре од отаџбине, праћену различитим временским зонама, патријарх Порфирије је казао да постоји „само једна зона која се зове вјера, наш братски и сестрински загрљај и у тој зони нема тешкоћа“. Напротив, у њој су препреке дар и благослов, јер то је зона која превазилази све разлике, подјеле, мржњу и искључивост, поучио је поглавар Српске Православне Цркве, уз посебну хвалу српском народу за вјештину очувања идентитета, једнако наглашену као и способност опстанка и стварања у туђој земљи.

„И то је парадокс православног српског хришћанина. Гдје год да оде, од Америке до Аустралије, он остаје оно што јесте, а истовремено постаје једно са онима са којима живи. То је могуће само оном Србину који кад оде било гдје налази своје извориште и исходиште у Цркви Православној, у Цркви Светосавској. Да ли сам у праву? Ви то знате неупоредиво боље него ја. Свако онај који долази у храм Божји овдје у Аустралији, он постаје снажнији, постаје храбрији и способнији да се хвата од почетка у коштац са непознатим, да га савлађује и постаје равноправан са свима изнутра, по духу. Међутим, у исто вријеме он јача себе као православног хришћанина и православног Србина“ – похвалио је патријарх Порфирије Србе у дијаспори који деценијама подижу светиње, остављајући печат своје духовности и традиције онако како су то некада чинили Срби избјегли на просторе данашње Мађарске пред налетом Турака, зидајући велелепне храмове посвећене Господу Христу и Његовим угодницима.

„Када станемо на средину овог храма, знамо и чији смо и који смо. Знамо и да нема ништа веће од овога. Дижете и зидате храмове потврђујући да сте Светосавци, православци и истински Срби, јер онај Србин који се није уградио у изградњу овог храма или не долази прије или касније не само да заборави да је православни Србин и одакле је него тај заборави и мајку, своје сроднике. Ви, долазећи овдје, добијате снагу да будете свједоци свога имена, али да будете и проповједници и мисионари Христови“ – поучио је патријарх Порфирије о важности чувања вјере као суштине једног народа и опасности њеног губљења које са собом носи одрицање и од најближих сродника.

У темељ храма Светог архиђакона Стефана уграђено је дрво из Шумадије, а у Часну трпезу, према жељи митрополита аустралијско-новозеландског г. Силуана, честица моштију Светог Стефана Дечанског, онога који треба свима да нам буде узор у „нашој зони православља и љубави“, јер тамо гдје су његове мошти (манастир Дечани, Косово и Метохија) долазе и траже помоћ и припадници других вјера и народа – истакао је патријарх Порфирије, уз увјерење да ће молитве намјерника у храм у Кизборију довести мноштво боготражитеља од којих ће неки можда препознати шта је истинска и права вјера.

„Било да имате успјехе, побједе или падове, невоље и тешкоће, дођите у сваки наш православни српски храм! Обратите се Господу! Нека вам све почне молитвом, нека све протиче у молитви и заврши се молитвом! Онда ће увијек бити мира у души и знаћете да је Бог увијек са вама. Он никад не оставља, само треба дочекати Његово вријеме“ – једна је од мудрих и драгоцјених поука патријарха Порфирија за хришћански живот, како овдашњих вјерних, тако уопште свих који бирају хришћански пут.

Обраћајући се у име Богом повјереног му вјерног народа, митрополит аустралијско-новозеландски г. Силуан је заблагодарио патријарху Порфирију на „очинској љубави, радости и утјехи“ пруженој Србима у Аустралији.

„Ми, дјеца овог континента, Аустралије и Новог Зеланда, осјећамо љубав Вашу. Осјећамо загрљај Ваш, оно што је потребно нама овдје, а то је подршка Мајке Цркве. Ви сте, као трећи предстојатељ овдје, манифестујући ону љубав, потврду и увјерење да Мајка Црква не гледа на географску даљину када су у питању њена дјеца и када је у питању најважнији дио свега што чинимо, а то је мисија Цркве. Данас смо почаствовани и благословени. Данас смо озарени и данас се радује не само град Мелбурн и дјеца Светог Саве овдје сабрана, данас се радује овај континент и цијела наша епархија“ – рекао је митрополит Силуан, благодарећи патријарху Порфирију и браћи архијерејима на доласку и освећењу храма Светог архиђакона Стефана, који деценијама изграђује љубав вјерника.

„Данас је велика буктиња овдје упаљена и Ваш народ се радује. Народ Цркве Светосавске се радује, јер гледа овдје свог предстојатеља, као и сабор архијереја и свештенослужитеља. Видимо како дјело љубави заиста добија своју пуноћу, свој прави облик и своју праву проповијед“ – поручио је у благодарењу у име својих епархиота митрополит Силуан.

Молитвена свечаност је употпуњена програмом фолклорног друштва које ствара при храму. Кумовима храма, г. Зорану и гђи Милеви Еровић, уручене су иконе на дар, а сабрање је заокружено свечаном трпезом у парохијском дому којој су присуствовали локални и државни функционери. Помоћник министра за држављанство и међународно образовање г. Џулијан Хил пожелио је добродошлицу патријарху Порфирију и честитао освећење храма. Честитке је упутила и замјеница премијера државе Викторија, гђа Габријела Вилијамс, изразивши поштовање према српској заједници и њеном вишедеценијском доприносу аустралијском друштву.

Јадранка Јанковић, специјални дописник из Аустралије.

Старјешина храма Светог архиђакона Стефана, свештеник Александар Савић, поздравио је све учеснике свечаности и захвалио на прикупљеном прилогу, од којег ће дио бити упућен црквеним народним кухињама на Косову и Метохији, а дио Колеџу Светог Саве у Варовилу.

На крају сабирања, митрополит Силуан је захвалио патријарху Порфирију, браћи архијерејима, учесницима у програму и свима који су се на разне начине уградили у градњу храма и организацију свечаности освећења храма.

„Долази вријеме у којем ће храм градити нас“ – поручио је митрополит Силуан.

Похвале парохији у Кизборију и честитке на богоугодном дјелу упутио је и митрополит средњезападноамерички г. Лонгин, посебно везан за Митрополију аустралијско-новозеландску, јер му је на почетку архијерејског служења она била дата на управу.

Његовој Светости патријарху су саслуживали: високопреосвећена господа митрополити средњезападноамерички Лонгин, тимочки Иларио, нишки Арсеније и аустралијско-новозеландски Силуан; преосвећена господа епископи вашингтонско-њујоршки и источноамерички Иринеј, бихаћко-петровачки Сергије и ваљевски Исихије; архимандрит Данило, директор Патријаршијске управне канцеларије; протођакон проф. др Драган Радић; јерођакон Теодосије; ђакон Василије Перић; ипођакони Дејан Накић и Владимир Јелић; бројно свештенство Митрополије аустралијско-новозеландске.

Борба

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *