Породица и ратни ветерани траже улицу за хероја Мирка Радуновића, који је живот дао спасавајући цивиле на Косову и Метохији

Више од три године прошло је откако су Покрет „Срце хероја“ и Ратни ветерани Србије из Чачка поднели иницијативу да једна од улица у овом граду понесе име Мирка Радуновића, припадника Министарства унутрашњих послова Србије који је 1998. године погинуо у борби са албанским терористима на Косову и Метохији, приликом спасавања опкољене српске породице. Иако је предлог поднет уз сагласност његове породице и обимну документацију о животу, погибији и заслугама одликованог полицајца, надлежни у Чачку, према наводима подносилаца иницијативе, до данас нису доставили никакав одговор.
Мирко Радуновић рођен је 13. октобра 1962. године у селу Дашиновац, у општини Дечани. Завршио је Средњу школу унутрашњих послова, а у Министарству унутрашњих послова Србије запослио се 10. јуна 1981. године.
Радио је као полицајац у Станици СУП-а у Пећи, а касније је био припадник Посебних јединица полиције, јединице „Муње“. Погинуо је 6. јула 1998. године у селу Лођа код Пећи, током борбе са припадницима такозване Ослободилачке војске Косова, док је учествовао у спасавању породице Вујошевић, која је била опкољена. Према подацима наведеним у иницијативи, исте године албански терористи убили су и његовог оца Милоша, док су мајку Милицу отели, а њена судбина до данас није расветљена.
О херојству Мирка Радуновића писано је и у спомен-књизи „Јунаци отаџбине“, објављеној у марту 2000. године, док је постхумно одликован Орденом за заслуге у областима одбране и безбедности првог степена, који му је доделио председник Савезне Републике Југославије. Управо ове чињенице, уз околности његове погибије, представљале су основ за иницијативу којом су породица и ветеранска удружења затражили да се његово име трајно сачува и у Чачку.


Заједничка иницијатива сачињена је 7. августа 2023. године, а наредног дана потписана у просторијама Општинске организације Ратних ветерана Србије у Чачку и предата Градској управи. У име Покрета „Срце хероја“ потписао ју је председник Синиша Ж. Ивановић, а у име Ратних ветерана Србије Чачак председник Радосав Калезић.
Потписивању су присуствовали чланови Главног и Моравичког окружног одбора, на челу са Милованом Мишићем, као и Радуновићева супруга Милијана, ћерка Андријана и брат Љубиша, такође ратни ветеран и некадашњи припадник МУП-а Србије.
Уз иницијативу су достављени биографија погинулог полицајца, документација о његовој погибији, уверење МУП-а, доказ о постхумном одликовању, извод из спомен-књиге „Јунаци отаџбине“ и документа која се односе на чланове његове породице. Подносиоци су посебно нагласили да чланови уже породице Радуновић живе на подручју Чачка, због чега сматрају да постоји и непосредна веза између града и њиховог предлога.
Председник Покрета „Срце хероја“ Синиша Ивановић у новом саопштењу изразио је незадовољство због тога што, како наводи, Градска управа ни после три године није нашла за сходно да одговори на званично поднет захтев. Он сматра да овакав однос није примерен значају жртве коју је Радуновић поднео, али ни поштовању које институције треба да покажу према породицама погинулих припадника војске и полиције.
Истовремено је позвао надлежне републичке органе да се укључе и помогну да иницијатива коначно буде размотрена.
Иако одлука о именовању улица подразумева одговарајућу процедуру и поступање надлежних градских органа, изостанак било каквог одговора током више од три године оставља отворено питање због чега ова иницијатива још није размотрена и да ли ће породица Радуновић и удружења која су је поднела добити званично образложење. За сада није познато да ли је предлог уопште био предмет одлучивања надлежних тела града Чачка.
Подносиоци иницијативе поручују да њихов захтев није политичко питање, већ питање очувања сећања на људе који су погинули бранећи Србију. Због тога очекују да градске институције размотре достављену документацију и донесу одлуку о предлогу да једна улица у Чачку понесе име Мирка Радуновића, полицајца који је живот изгубио покушавајући да спасе опкољене цивиле на Косову и Метохији.
Милутин Недељковић / Васељенска
