Шамар Европи и упозорење за Србију

Муке које су захватиле франкофонско говорно подручје у Европи, конкретно највише Француску, али лагано се прелази и ка Белгији, посебно у валонском делу Белгије, где су ученици и студенти одлучили да заузму факултете и школе дивљајући као разуларена хорда улицама француских градова, нису ништа према ономе какав је шамар читавој Европи распалио Доналд Трамп кад је обелоданио да се договорио с Владимиром Путином да Русија испоручи Америци пет милиона тона дизела како би у САД, али и у читавом свету, пале цене горива. Ово са школама очито је неки заједнички напад Немаца и Енглеза према Французима, јер су обилато ангажовани студенти и ђаци исламског порекла, претежно из арапског света, који су отпочели праве уличне битке по француским градовима. Веле да су се угледали на наше студенте, но јасно је да је то међународни радикалнолевичарски покрет, који је и код нас одиграо веома значајну ролу у подизању побуне и рушењу државе на нашим универзитетима.

Разлика је само у томе што у Француској полиција немилосрдно бије демонстранте и не гледа да ли си ђак или ниси. Оног момента кад си узео каменицу, престајеш да будеш ђак и постајеш хулиган, а тада ти не гину пендречење и хапшење.

Француска полиција је иначе позната по бруталности. Но, понављам, то није ништа према кризи која би тек могла да очекује све мање битну Европу у глобалним токовима, јер су двојица од тројице лидера највећих сила на кугли земаљској договорила аранжман од којег се Европска унија озбиљно тресе. Практично, овим Трамповим гестом САД су на неки начин укинуле санкције Русији, зарада коју руска страна буде остварила од испоруке толике количине нафте биће енормна, а сама Европска унија тешко да ће моћи на финансијском плану да парира у финансирању Зеленског да води бесмислени рат с Русима.

Овом Трамповом инјекцијом Путин је добио нови замах и делује као да је незаустављив, док је Зеленски очито пуштен низ воду, јер је и сам Трамп поручио како је време да Украјина добије новог председника.

Прогнозе за Европску унију нису сјајне, а додатно заоштравање односа с Русијом најмање је у интересу европских народа.

Ипак, одавно умно оболеле политичке елите у Европи то много не брине. Њима је битно да чувају бесмислене леволибералне вредности, док народ све више сиромаши. Зато на изборима широм Европе десница односи победу за победом, што би и нама требало да буде одређени показатељ за наше изборе. Изабрати да код нас не дај боже победи левичарско-анархистичка опција оличена у листи „Студенти побеђују”, на којој нема ниједног студента, у данашњим геополитичким приликама једнако је као да одете у четнике 1945. године.

Дати подршку пропалим идејама због идеолошког екстремизма наших олињалих титоиста који су се нашли на тој „Студентској листи”, и то баш у тренутку када Вучић добија директну подршку од Путина да постане премијер, док с Трамповом администрацијом Србија развија стратешко партнерство и односе боље него икад раније, а с Кином уговора нове инвестиције и гаји братске односе, у најмању руку било би неодговорно и штеточински по земљу.

Питање је да ли ће се Европа икада опоравити од овог шамара, односно, да будем прецизан, после овог шамара уследиће серије избора на којима ће досадашње леволибералне политичке гарнитуре падати као гњиле крушке са власти, јер оно за шта се оне залажу прегазило је време. Нове околности које су настале после историјског договора Трампа и Путина зацементирале су њихову политичку судбину. Колико сада комично и карикатурно делују сви они безвезњаци од посланика из Европског парламента који су покушавали Србији да соле памет о томе шта је демократија дајући подршку обојеној револуцији и насилном рушењу власти. Ускоро, када их нико више не буде ни за шта констатовао и кад постану небитни и свом најближем окружењу, вероватно ће се многи стидети кога су све вукли за рукав да им изјавама пружи подршку.

До гуше корумпирани, политички пропали, покушали су још који евро да намакну на свој рачун, јер су им наши олињали и пропали политичари плаћали ту подршку. Суштински, плаћали су им пљувачину по Србији. Но, слободно нека наставе, јер свакако није и никада неће бити исто кад ти подршку пружи неки Сандро Гоци или кад ти подршку пружи Владимир Путин. Када већ помињем тог Гоција, далеко ми је важније што су се Жаре и Гоци помирили, па опет певају заједно, него шта има да изјави Сандро Гоци.

Вучић је одавно укапирао какве се промене у свету догађају. У складу с тим променама позиционирао је Србију.

Мало ко се данас може похвалити тако присним односима са све три највеће светске силе, као што то може да учини Србија. Баш се у томе на најбољи могући начин може похвалити Вучићева далековидост кад су међународни односи у питању. Зато је важно да овако стечену међународну позицију не прокоцкамо неодговорним гласањем. Не дај боже кад би неодговорни људи са лажне студентске листе дошли у прилику да воде државу, чисто ради идеолошких разлога они би прекинули односе с Трампом, отерали би кинеске инвеститоре, Путину увели санкције, а везали би нас за пропале политичке елите у Европској унији.

Да ли заиста било ко макар мало рационалан жели да неодговорним гласањем на тај начин упропасти земљу?

Уосталом, шта то данас може Европска унија да нам понуди, осим озбиљних политичких криза које све више харају у њеним чланицама? Суштински, не много. Највећим делом тржиште за наше привреднике, али глобално гледано, Европска унија озбиљно заостаје у сваком могућем развоју у односу на Кину и САД, посебно технолошком, а самим тим и привреда стагнира јер не може да се носи с Кинезима и њиховом економском снагом. Европска унија данас у глобалним оквирима делује као старац у инвалидским колицима који сваког дана чека да оде пред Господа и да му се представи. Најновији шамар који је попила од Трампа и Путина само ће додатно да убрза неминовне промене које унутар ње саме морају да се догоде како би колико-толико оживела. Србија свакако би требало са стране све то да посматра. Никако да задњицом затвара врата европском путу, али нема ни неке преке потребе да на том путу срља, већ напротив, у складу с њеним интересима да још више развија односе са САД, Русијом и Кином.

Данас је сваком нормалном човеку ваљда јасно колико је била промућурна Вучићева политика кад није пристао да уведе санкције Русији и због које је баш од одређених обавештајних агенција и леволибералне политичке европске политичке елите добио покушај обојене револуције у Србији. Ипак, јуначки је издржао на ногама и победа на изборима била би финале победе над обојеном револуцијом. Епилог тога је да данас Србија има могућност да дође до повлашћене цене гаса од Русије, што је за нашу привреду од огромне важности и што ће нас следеће године у Европи избацити на прво место по привредном расту. Док Европа наредне године буде размишљала како да решава социјалне прилике и неприлике упадајући из кризе у кризу, Србија ће размишљати о развоју и новим технологијама захваљујући Вучићевој далековидости. Мислите о томе 25. октобра.

Владимир Ђукановић/Политика