Трагедија која је расплакала патријарха Иринејa: Четврт века од пожара у Саборној цркви у Нишу

Саборна црква у Нишу изгорела је пре 25 година 12.октобра у пожару који је избио у 4.30 сати, а велики број Нишлија је са сузама у очима од раних јутарњих часова посматрао како гори највећи православни храм у граду.

Пламен је најпре избио у западном делу храма, код самог улаза. Капија на улазу у црквено двориште била је закључана ланцем који су ватрогасци исекли маказама, али због ширине капије ватрогасно возило није могло да уђе у двориште. Док су ватрогасна возила улазила са источног дела, полицијска патрола и ватрогасци су провалили улазна врата цркве и почели са гашењем.

Пламен је тада већ захватио дрвене степенице које воде на галерију, где се пожар раширио. Око 5 сати урушила се дрвена галерије, чиме је ватрогасцима онемогућено даље гашење у самом храму. Пад галерије разбуктао је пожар тако да је пламен пробио кров. Око 5.50 сати зачула се експлозија која је даље разбуктала пламен. За 30 минута црква је нестала. Пожар је локализован у 10 сати, а утврђивање узрока ватре почеће након доласка специјализоване екипе МУП-а из Београда.

Један од сведока трагедије која је пре две деценије задесила Епархију нишку био је светштеник Влајко Грабеж. Каже да је након његове обнове која је трајала пет година Ниш добио храм који је и лепши и чвршћи па и већи него што је био до тада. Био је од саграђен од дрвета а сада је од армираног бетона.

“Тог јутра ме је позвао један од свештеника телефоном и казао да што пре дођем до Саборног храма јер је почео да годи. Гроз главу ми прошла мисао, ако гори и сагореће јер сам знао од чега је саграђен. Тада су били и велики радови на топлофикацији храма. Радницима је ненамерно искочила нека варница, пала на црвоточину која је почела да тиња и створила је буктињу која је била неугасива”, присећа се свештеник Влајко Грабеж.

Тадашњи владика, потом патријарх Српски, блаженопочивши Иринеј немоћно је посматрао шта се догађа пред његовим очима.

“Плакао је као мало дете јер ми свештеници волимо цркву као своје дете, а њему је црква била све јер је био монах”, додаје свештеник Грабеж.

И у тим тешким временима Ниш је показо своје право лице.

“Сви су у то време притекли у помоћ Саборној цркви. Није било ока у Нишу које није оплакало трагедију своје Саборне цркве, а са друге стране није било ни детета које није дало прилог за његову обнову. У помоћ је притекла и војска. Дошла је чета војника да очисти паљевину. Радили су данима. Очи им се нису виделе од прашине и пепела и нико није тражио поштеду”, додаје свештеник Влајко Грабеж.

Свештеник Влајко Грабеж додаје да је трагедија несагледивих размера.

“Изгорео тада и иконостас и иконе у храму које су радили познати српски сликари, а међу њима је био и чувени Ђорђе Крстић. Пламен је прогутао књиге, сувенири, реликвије”.

Око Саборног храма се брзо су се тог јутра окупили грађани. Немо су посмтарали шта се догађа. Низ лице су им глизиле сузе али то је све што су могли да учине.Били су само неми сведоци који су гледали како гори симбол Ниша.

Компас инфо