КОЛАШИН ИДЕОЛОШКИ САЗРИЈЕВА: Председник Општине Петко Бакић тражи спомен обиљежје за невино страдале жртве комуниста ( „Пасје гробље)!
Предсједник Општине Колашин Петко Бакић (Демократе) предложио је Скупштини општине (СО) да на наредној сједници усвоји Програм подизања спомен-обиљежја, којим је предвиђена изградња споменика “невино страдалима на Лугу 1942. године”. Иницијативи се, према ономе што су рекли “Вијестима”, противи дио опозиције, али и колашинско Удружење бораца Народно-ослободилачког рата и антифашиста (УБНОР).
Министарство културе и медија претходно је дало сагласност на Бакићев предлог.
У Предлогу пише да се на Лугу догодио “гнусан злочин”, у којем су “страдали грађани Колашина и неколико особа из сусједних општина у првим данима 1942. године”.
“У вихору Другог свјетског рата у нашем граду на Лугу, десној обали ријеке Таре, десио се гнусан злочин у којем су страдали наши суграђани, као и неколико лица из сусједних општина. Злочин се догодио у првим данима 1942. године. Стријељани су и на звјерски начин убијени грађани без било какве пресуде или доказа о кривици, што само по себи говори да се радило о самовољи за коју нико никад није сносио посљедице”, пише у документу.
Према Бакићевим наводима, након ексхумације идентификовано је 28 особа, док је пет остало неидентификовано. Њихова имена нијесу наведена у Предлогу програма.
“Међу страдалима били су угледни грађани, правници, судије, учитељи, бројни интелектуалци, угледни домаћини, радници и жене млађе старосне доби. Након ексхумације посмртних остатака идентификовано је 28 лица, док пет особа није идентификовано, а радило се о људима који нијесу били из Колашинског среза”.
Иницијатива је образложена потребом да се мјесто страдања трајно обиљежи. Бакић је написао да се подизање спомен-обиљежја на Лугу предлаже “узимајући у обзир број жртава, суровост начина на који су лица страдала, проток времена од почињеног злочина, непостојање одговорног лица, као и чињеницу да до данас не постоји никакво спомен-обиљежје које би указивало на тај злочин”.
Према образложењу, подизање споменика готово 85 година након страдања сачувало би сјећање на жртве и допринијело суочавању са прошлошћу, дијалогу и помирењу. Споменик би, како је објаснио Бакић, био и опомена будућим генерацијама да се таква страдања никада не понове.
“Подизањем спомен-обиљежја невиним жртвама на Лугу у Колашину након скоро 85 година стекли су се услови да затворимо једну ружну страницу наше прошлости. Одговорни према садашњости, али и према нашим прецима којима смо дужни истину, а нарочито према потомцима којима треба да оставимо мирније, праведније и друштво без подјела, подизањем споменика показујемо да је помирење и суживот наших грађана приоритет свима. Овим спомен-обиљежјем се симболично и трајно његује култура сјећања на жртве и даје допринос развоју хуманијег и праведнијег друштва, утемељеног на принципима толеранције, поштовања људских права и међусобног разумијевања”, пише у образложењу.
Бакић као изворе наводи књиге Вучете Реџића “Пасје гробље” у Колашину” и Срђе Трифковића “Страдални пут – хроника голготе народа Црне Горе и Боке 1944-1945”. Наводи и два издања књиге Миљана Станишића “Братоубилачки и грађански рат у Црној Гори 1942. године: прилог критичком тумачењу тоталитаризма”. Међу изворима су и збирка “Пакао или комунизам у Црној Гори”, коју је објавила Митрополија црногорско-приморска, те књигу Милоша К. Војиновића и Тадије Б. Бошковића “Комунистички злочини у Црној Гори и Херцеговини 1941-1942. године”.
Споменик би, према предлогу, требало да буде подигнут у марту наредне године, новац би обезбиједила локална управа, а умјетничко рјешење одабрала комисија коју ће формирати предсједник Општине.
Погубљења на колашинском Лугу, на локацији која је касније прозвана “пасје гробље”, догодила су се током такозваних “лијевих скретања” у Црној Гори 1941. и 1942. године. Тај период, према историјским изворима, обиљежиле су политички мотивисане ликвидације, одузимање имовине и други облици насиља које су припадници партизанског покрета спроводили над људима означеним као непријатељи
Вијести
