ОД РЕФЕРЕНДУМА ДО СЕЦЕСИОНИЗМА: Фантомски зборови преко Новог Сада покушавају да суспендују Устав и законе Србије

У Скупштини Града Новог Сада 12. августа 2026. године запримљен је такозвани „Предлог за верификацију предлога народне иницијативе ради расписивања обавезујућег накнадног локалног референдума“.

Овај предлог, како је наведено, поднет је на основу чланова 15, 36, 54. и 57.-60.

Закона о референдуму и народној иницијативи, а у вези са члановима 67. и 68. став 1. Закона о локалној самоуправи, као и чланом 90.Статута Града Новог Сада.

За некога ко није макар просечан правник, може да делује да је овај предлог један правно образложен поднесак и да иза њега стоје кредибилни правници као његови творци.

Овај текст треба да послужи општој јавности да схвати да та претпоставка није тачна, односно да је овај предлог неуставан, незаконит и крајње манипулативан, противан слову и духу Закона о референдуму и народној иницијативи, подло срачунат са далекосежним последицама на штету Републике Србије.

Воља групе политичких истомишљеника са локалног нивоа, није и не може бити изнад Устава и закона

Претходно је, подсећања ради, Скупштина Града Новог Сада, дана 21. јула 2026. године, у складу са Законом о планирању и изградњи, усвојила План генералне регулације општеградског центра и спортско – рекреативних садржаја уз Булевар деспота Стефана у Новом Саду. Овај План генералне регулације усвојен је у законом прописаној процедури, од стране надлежног органа на једини легалан и легитиман начин по прописима Републике Србије. За разлику од овог легалног поступања, извесна и такозвана „неформална грађанска платформа“ (шта год то значило) под називом „100% Сад.“, прилично фантомског порекла, која није регистрована и нема својство правног лица, а са циљем остваривања политичког притиска, манипулишући појединим грађанима, поднела је наведену иницијативу у покушају да створи правни основ за парализу правног система Републике Србије, легитимизацију зборова и пленума и на крају разбијање државе.

У предметној материји, „претходно“ правно питање јесте да ли је расписивање референдума, како је то иницијативом предложено, у складу са Законом о референдуму и народној иницијативи? Из саме иницијативе, којом се подносиоци изузетно диче, лако се уочава да њени подносиоци нису ни констатовали кључну одредбу овог закона. Наиме одредбом члана 48. став 2. наведеног закона, прописано је да предмет референдума, на ком се одлучује о питању које се уређује актом ниже правне снаге од закона (а то јесте одлука Скупштине Града Новог Сада), мора бити сагласан Уставу и законима Републике Србије. Дакле ПРЕДМЕТ РЕФЕРЕНДУМА на коме се одлучује о питању које се уређује одлуком скупштине јединице локалне самоуправе, мора бити без изузетка САГЛАСАН УСТАВУ И ЗАКОНИМА, што је основна претпоставка поштовања начела уставности и законитости. Једноставно и сасвим логично, ниво јединице локалне самоуправе и подзаконски акти који се доносе на том нивоу власти, не могу дерогирати хијерархију општих правних аката прописану одредбама члана 194. Устава Републике Србије. Све супротно томе, јесте покушај разбијања правног поретка Републике Србије, а што је увод у разбијање и саме државе.

Хибридне претње и масовна манипулација

У конкретном захтеву, ради се о поништавању процедуре, коју је Скупштина Града Новог Сада правилно применила, у складу са Законом о планирању и изградњи, а односи се на процедуру коју тај закон прописује и налаже јединицама локалне самоуправе у вези доношења просторних планова. Укратко, Законом о планирању и изградњи прописана је процедура за усвајање плана генералне регулације, коју јединица локалне самоуправе приликом доношења и усвајања мора да спроведе. Наведени члан 48. став 2. Закона о референдуму и народној иницијативи не оставља могућност да се ова процедура усвајања Плана генералне регулације може дерогирати, већ се ЗАКОНИ морају применити. Референдумско питање дакле не може бити противно Уставу и законима, а како то императивно прописује члан 48. став 2. Закона о референдуму и народној иницијативи.

Иницијатива за расписивање референдума представља друштвени експеримент којим се покушава поништити демократско уређење

Питање суверенитета и независности држава у данашње време, а нарочито у блиској будућности, дефинитивно ће бити питање од прворазредног значаја како у правној теорији, тако и у правној пракси. Једна од новотарија савременог доба, у том смислу је свакако и чињеница постојања хибридних претњи, односно такозваног некинетичког ратовања. Карактеристика овог феномена јесте да се невојним средствима на првом месту, уништи неистомишљеник, противник или режим, који није послушан страним центрима моћи. У тој доктрини ратовања, посебно место заузима феномен масовних манипулација народним масама како би се један исти народ поделио у међусобним трвењима и свађама. У ери друштвених мрежа, креатори нових светских тенденција, намерно и континуирано стварају дух површности. Логично је да се са таквим конзументима чињеница и информација може манипулисати до неслућених нивоа. Посебан удар на суверенитет држава, спроводи се кроз разбијање правног система, односно система уставности и законитости једне земље. Да би друштво успело да се одбрани од ових активности, мора бити високо свесно и мора препознати ове ударе. Све наведене активности, спроводе се са циљем креирања атмосфере незадовољства и побуне у једном друштву, по старом принципу завади па владај. У таквој атмосфери запаљивој, у атмосфери сукоба, у стању тензија, креатори ових напада на једно друштво, лакше и ефикасније спроводе своје основне намере разбијања државе, а све зарад својих геостратешких интереса, стварајући унутрашње свађе и раздоре и разбијајући концепт минималног заједничког именитеља једне нације.

Фантомске организације

Фантомска организација „Зборови грађана“ у Новом Саду, под директном контролом адвоката Срђана Ковачевића, а зарад ко зна чијег интереса, спроводи акцију рушења Републике Србије, са циљем да се уруши правни систем и легализују зборови и пленуми, односно сруше легално и легитимно изабране институције ове државе. Да се не одлучује на изборима и у скупштинама, већ на зборовима и пленумима. Једна у низу њихових активности је и ова иницијатива поднета Скупштини Града Новог Сада, а коју је поднео такозвани Иницијативни одбор за подношење народне иницијативе ради расписивања обавезујућег накнадног локалног референдума, а који је образован у оквиру фантомске, опет такозване неформалне грађанске иницијативе „100% Сад“. Ова група, формулисала је у свом предлогу референдумско питање које гласи: „Да ли сте за то да престане да важи План генералне регулације општеградског центра и спортско – рекреативних садржаја уз Булевар деспота Стефана у Новом Саду“Јасно је да овакво питање не може ни да се постави у овом облику, јер оно није сагласно Закону о референдуму и народној иницијативи (члан 48. став 2.), а у вези Закона о планирању и изградњи. Ова иницијатива представља класичну манипулацију грађана, која је извршена злонамерним и незаконитим тумачењем прописа, а све са циљем да се легитимно изабрана власт у Новом Саду прикаже као непријатељска и отуђена од народа.

Питање могућности расписивања референдума, поводом већ донетог плана детаљне регулације од стране надлежне скупштине јединице локалне самоуправе мора се посматрати много шире од питања да ли грађани имају право на непосредно изјашњавање. То право наравно нико не спори. Напротив, оно представља један од темељних облика остваривања народне суверености. Основни предуслов правилне примене овог права, јесте да је оно употребљено у складу са законима Републике Србије.

Али, управо зато што је реч о једном од темељних института демократског уставног поретка, његова употреба не може бити схваћена као неограничено овлашћење да се било која одлука надлежног органа, у било ком тренутку и из било ког разлога дерогира – непосредним изјашњавањем грађана. Референдум јесте један од облика остваривања народне суверености, али није институт изван Устава и закона. У том смислу, члан 2. Устава Републике Србије јасно прописује да грађани сувереност остварују референдумом, народном иницијативом и преко својих слободно изабраних представника. То значи да непосредна и представничка демократија нису супротстављене категорије, већ два начина вршења исте народне суверености и свака изражена у законом прописаној процедури.

Представничка демократија и Бољшевичка револуција

У складу са чланом 176. Устава, грађани локалну самоуправу остварују непосредно или преко својих изабраних представника, док је одредбама члана 180. прописано да је скупштина највиши орган јединице локалне самоуправе, чије одборнике грађани непосредно бирају у складу са Законом о локалним изборима. Зато се мора поставити суштинско питање: Ако су грађани на изборима већ дали мандат својим представницима да у њихово име врше Уставом и законом утврђене надлежности, да ли се свака одлука те скупштине може третирати као нелегитимна, привремена и условна само зато што се некоме политички не допада? Ако би се свака одлука скупштине као највишег органа градова и општина у Србији, након њеног доношења поново враћала на непосредно гласање, онда се оправдано поставља питање чему служе избори, чему служе одборници и чему служе Уставом и законом установљене надлежности градова и општина? Такође, ако се прихвати становиште да се свака одлука демократски изабраног органа може накнадно ставити ван снаге самим покретањем референдума, без обзира на законом прописану надлежност, поступак и правну природу те одлуке, онда се више не говори о допуњавању представничке демократије непосредном демократијом, већ о потискивању једног уставног механизма другим. Укратко, овом иницијативом покушава се прекомпоновати уставни поредак Републике Србије и прелазак са система посредне демократије путем изборног процеса на систем пленума и зборова у којем доминира закон улице. На овај начин, такозвани зборови и пленуми, покушавају да успоставе систем какав не постоји нигде на свету и какав је делимично једино постојао у доба античке Грчке.

Референдум јесте један од облика остваривања народне суверености, али није институт изван Устава

Неко би морао да напомене Ковачевићу и зборашкој дружини, као неуким лицима, да ни тада нису сви били једнаки. Примера ради, жене нису имале право гласа, нити мушкарци који нису одслужили војску. Када би се та правила ка којима „збораши“ теже у нашем случају применила (не дај Боже), нико са њихове стране не би ни могао да гласа. То је још један покушај стварања кобојаги „праведног друштва“, какав смо друштвени експеримент, већ преживели у Титовој Југославији, са такозваном друштвеном својином и Уставом из 1974. године, а који нас је упропастио и привредно и национално. Тај и такав систем друштвеног уређења, такође нигде није постојао у свету, осим у Брозовој Југославији, па је због тога сличност још очигледнија. Још једном нам Бољшевичка револуција дише за врат и прети да уништи Србију, овај пут до темеља. Заиста ово јесте координирана активност разбијања Србије на бољшевичким, па чак троцкистичким принципима.

Народни суверенитет није изнад закона

Ово није само политичко питање, већ и питање владавине права. Ни власт, ни већина, па ни грађани када непосредно одлучују, не могу деловати изван правног система. Народна сувереност није сувереност изнад закона. Грађани јесу извор суверености, али се та сувереност у правној држави врши кроз унапред утврђене институције, надлежности и процедуре. Уколико би се тај принцип нарушио настали би безакоње и хаос.

Ово је посебно важно када се ради о плану генералне регулације. Одредбама Закона о планирању и изградњи, одређује се у којим случајевима се план генералне регулације доноси, односно прописује се његова сложена садржина. Одредбама члана 35. наведеног закона, који се односи на надлежност за доношење планских докумената, изричито је прописано да просторни план општине или града доноси скупштина јединице локалне самоуправе. Дакле, план генералне регулације није политичка декларација, већ законом уређен плански акт који доноси законом одређени орган у законом прописаном поступку и то не може да дерогира нити измени никакав локални референдум. Поражавајуће је да блокадерски правници предвођени Срђаном Ковачевићем немају ни елементарно правничко знање, па су овакву иницијативу „укидања“ плана генералне регулације предложили на неуставни и незаконит начин. Наведени план може се и мора доносити и мењати једино у законом прописаној процедури. Уколико је пак мотив за ово манипулација грађанима зарад рушења сопствене државе и легалних и легитимних институција, онда је то већ нешто друго. То је део хибридног ратовања против сопствене државе и сопственог народа. Чиста превара на делу.

Управо зато је од пресудног значаја да се правилносхвати и правилно тумачи одредба члана 48. став 2. Закона о референдуму и народној иницијативи. Предмет референдума мора бити сагласан Уставу и закону. Зато референдум у овом случају није правни лек за оспоравање законитости плана, већ средство за пумпање политичког незадовољства у циљу борбе за власт. Ако неко сматра да је план детаљне регулације незаконит, његова законитост се не утврђује политичким гласањем, већ у поступку правне контроле. Грађани јесу извор власти, али су грађани и они који су изабрали легалне и легитимне институције које ту власт врше.

Воља групе политичких истомишљеника са локалног нивоа, није и не може бити изнад Устава и закона. Ако бисмо прихватили становиште да свака одлука скупштине, са којом се нека политичка група не слаже, може поново да иде на референдумско изјашњавање, онда више не бисмо имали представничку демократију, већ систем у коме ниједна одлука изабраног органа није стварно одлука. То никако није јачање демократије, већ слабљење институција, правне сигурности и саме владавине права. То је управо владавина мањине над већином.

Опасне намере

Чињенице указују на још један забрињавајући моменат. Наиме, не ради се овде само о лошој правничкој конструкцији у режији лоших ђака и понављача, него и о једној опасној намери која би у крајњем свом остварењу могла да се искористи и као средство за разградњу државе. Ова иницијатива представља чист увод у сецесионизам, јер обустава примене закона на територији Града Новог Сада представља „пилот“ за обуставу примене прописа Републике Србије у Војводини и широм Србије. Циљ је да сецесионизам крене из Новог Сада и прошири се на територију целе Војводине, па и на остале делове Србије, кроз паралисање правног система, укидање хијерархије правних аката и изазивање општег хаоса. Ако се у Новом Саду дерогирају одредбе закона које је донела Народна Скупштина Републике Србије који се то онда закони овде примењују?

Добро је познато да је 1990. године, сецесионизам у Социјалистичкој Републици Хрватској кренуо усвајањем тзв „Божићног устава“, када је и започео правни сукоб на релацији федералних југословенских власти са републичким властима у Загребу. Тада је хрватско руководство усвојило правни принцип да се савезни прописи примењују само ако нису у супротности са хрватским интересима. Јасно је да у правилној примени закона и прописа, лежи суштина опстанка једне државе и да њен суверенитет управо од тога зависи. Знају то добро и подносиоци ове иницијативе за референдум, који треба да укине прописе Републике Србије на територији Града Новог Сада. Распад СФРЈ је почео управо овим правним актима и овом правном борбом. Ово је сценарио који се очигледно припрема и у случају Србије.

Манипулација у неколико праваца

Суштина манипулације је усмерена на неколико праваца и то: Циљ је да се изманипулишу грађани Новог Сада на начин да се распише референдум, а којим би се на најгрубљи начин прекршио Закон о референдуму и народној иницијативи, као и Устав Републике Србије, под изговором референдума, чиме се представничка демократија и скупштина града као највиши орган власти локалне самоуправе, потпуно суспендује.

Циљ је да се референдумом покушају легитимизовати ставови ненадлежног и непостојећег облика окупљања политичких истомишљеника, који себе назива „Збор грађана“ и тзв. пленума, а који немају никакав легитимитет, нити легалитет.
Крајњи циљ јесте да се, уколико би иницијатива успела и уколико би се лажна и самопрокламована институција „Збор грађана“ легитимизовала, изврши дерогирање закона Републике Србије, за почетак на територији Града Новог Сада, па потом и Војводине, са тенденцијом дерогирања свих републичких прописа, као првим, али кључним кораком у остварењу коначног циља разбијања целовитости и суверености државе.

Без дилеме и без грешке, може се врло прецизно математички довести у корелацију ова иницијатива са последицама које из тога могу да проистекну. Тек са детаљнијом анализом овог организованог антидржавног деловања, могу се препознати праве намере такозваних зборова грађана и масовне манипулације људима у режији иностраних центара моћи.

Иницијатива за расписивање овог референдума представља друштвени експеримент којим се покушава поништити демократско уређење и правни поредак у нашој земљи. Њени иницијатори и протагонисти, узимају у обзир чињеницу да је овај покушај правног манипулисања већ једном успео у случају СФР Југославије и искрено се надају истом резултату и овај пут. Такође, рачунају и на заборавност и кратко сећање народа. Ипак, све те активности смо прозрели и неће проћи. Последња линија одбране нас, који смо свим срцем својим за Србију, јесте очување државних институција и заштита њене целовитости. Поштујући изнад свега вољу народа, чуваћемо нашу Србију од сваког, ко покушава да је угрози на било који хибридни или конвенционални начин. Један од аспеката те борбе, јесте и да у јавности предочавамо истину о ономе што нам се дешава и какви су све покушаји преварног рушења државе. Србија је довољно искрварила из небројено рана и изгубила генерације својих синова и кћери, због имплементације сулудих бољшевичких идеја.

Нека овај текст остане као сведочанство и упозорење на мрачне намере оних, који већ скоро две године упорно и свим силама покушавају да униште нашу отаџбину. И нека остане као сведочанство да би се знало и да би знали да знамо шта раде и шта су све спремни да раде, зарад борбе против државе. Слава Богу одбранићемо Србију и овај пут.

(Дневник)