ГАЈИЋ: Сања Фриц сама себе оптужила за надстрешницу јер је могла да захтева проверу конструкције, али је ћутала

Сања Фриц је сама себе оптужила

Као члан Републичке ревизионе комисије имала је и знање и овлашћење да захтева испитивање конструкције надстрешнице, а није то учинила.

Сања Фриц, кандидат за посланика на студентској листи, данас је под притиском јавности покушала невешто да оправда своју улогу у Републичкој ревизионој комисији и одговорност за пад надстрешнице на Железничкој станици у Новом Саду. Боље да није, јер је сама себе оптужила.

Фриц у свом објашњењу каже да Републичка ревизиона комисија врши стручну контролу идејног пројекта, у коме се „разматра концепција објекта“. Тако је. Управо зато је одговорна Сања Фриц.

Др Фриц је била члан Ревизионе комисије, именована решењем Министра број 119-01-01068/2019-07, на годину дана. Управо је та Комисија, на седници од 31.07.2020. године, прихватила Идејни пројекат, укључујући и Пројекат конструкције реконструкције и адаптације станичне зграде. Извештај Комисије потписује само председник, али одлуку доноси Комисија на седници. Тако да прича Сање Фриц да није ништа потписала је веома наивна. Гласала је за извештај или у најмању руку није имала примедби. Да будем јасан, позитиван извештај није могуће дати ако неко од чланова има примедбу. Др Фриц примедбе није имала. Њено позивање на то да на документу нема њеног потписа зато не мења ништа.

Према налазу вештачења Техничког факултета у Новом Саду од 20. новембра 2024. године које је урађено на захтев Вишег јавногтужилаштва у Новом Саду око 40% сајли на којима је висила надстрешница није било у функцији дуже од десет година. Стање носеће конструкције могло је да се утврди само статичким прорачуном и испитивањем постојеће конструкције. То је морало да буде наложено као обавезна мера Ревизионе комисије управо у овој фази о којој прича Сања Фриц. Комисија је знала како се то ради. У истом извештају, за други постојећи објекат, наложила је обимне истражне радове: детаљан преглед челичне и армиранобетонске конструкције, мерење пресека, ултразвучна мерења и узимање узорака за лабораторијска испитивања. За конструкцију станичне зграде дала је само једну меру, која се односи на деформацију фасадне ригле. Испитивање носеће конструкције надстрешнице није затражено. За то је одговорна Сања Фриц као и њене друге колеге из грађевинске струке који су били чланови Републичке ревизионе комисије.

Др Фриц је грађевински инжењер. Сама је 3. маја 2026. године у емисији „Утисак недеље“ рекла да оштећења у затегама „није могуће видети голим оком“ и да би за њихово откривање надстрешница морала да се спусти и да се разбију бетонске облоге. То је управо испитивање које је као члан Ревизионе комисије могла и морала да захтева. Није то учинила и дужна је да објасни јавности зашто то није учинила.

Посебно је занимљива тврдња др Фриц да она нема везе са издавањем грађевинске дозволе. Тачно, али за издавање грађевинске дозволе за овакву врсту пројеката неопходно је позитивно мишљење Републичке ревизионе комисије. Без тог позитивног мишљења држава не може да изда грађевинску дозволу. Особе које издају грађевинске дозволе немају техничко знање већ само гледају да ли су испуњени правни услови које закон тражи да се изда дозвола. Један од услова је позитивно мишљење Републичке ревизионе комисије која је једини државни орган који има техничко знање да цени пројекат. Позитивно мишљење Републичке ревизионе комисије доказ је службеницима да је пројекат технички исправан. Зато је бедан покушај Сање Фриц да своју одговорност свали на службенике који су издали грађевинску дозволу.
Још беднији је покушај Сање Фриц да у својој изјави одговорност свали на професора Милана Спремића који је био известилац Републичке ревизионе комисије. То само показује како су Фриц, Кузмановић и Ђокић јавно бранили Спремића ове две године, а молили Бога да одговара само он како би били заштићени они и како њих нико не би питао како су гласали за пројекат у коме се видело да приликом пројектовања није рађен пројекат статике.

Др Фриц данас је кандидат на једној изборној листи а месецима јавно говори о одговорности свих других за пад надстрешнице осим о својој. Нико од осталих чланова Ревизионе комисије то није чинио као госпођа Фриц. Зашто то чини Фриц, осим ако жели да сакрије своју одговорност? Ко јавно говори о одговорности других, мора прво да одговори за своју.
Др Фриц је имала и овлашћење и знање да захтева проверу конструкције Железничке станице у Новом Саду. Није то учинила, није ставила примедбу и није издвојила мишљење. Од те одговорности не може побећи ни објашњењима о потписима ни кандидатуром на изборној листи.

Ко је могао да захтева проверу, а није, не може данас да пере руке и да другима суди. Зато је моје питање за Сању Фриц – како можете мирно да спавате после свега што сте урадили?

Сања Фриц је сама себе оптужила
Као члан Републичке ревизионе комисије имала је и знање и овлашћење да захтева испитивање конструкције надстрешнице, а није то учинила.
Сања Фриц, кандидат за посланика на студентској листи, данас је под притиском јавности покушала невешто да оправда своју улогу у Републичкој ревизионој комисији и одговорност за пад надстрешнице на Железничкој станици у Новом Саду. Боље да није, јер је сама себе оптужила.
Фриц у свом објашњењу каже да Републичка ревизиона комисија врши стручну контролу идејног пројекта, у коме се „разматра концепција објекта“. Тако је. Управо зато је одговорна Сања Фриц.
Др Фриц је била члан Ревизионе комисије, именована решењем Министра број 119-01-01068/2019-07, на годину дана. Управо је та Комисија, на седници од 31.07.2020. године, прихватила Идејни пројекат, укључујући и Пројекат конструкције реконструкције и адаптације станичне зграде. Извештај Комисије потписује само председник, али одлуку доноси Комисија на седници. Тако да прича Сање Фриц да није ништа потписала је веома наивна. Гласала је за извештај или у најмању руку није имала примедби. Да будем јасан, позитиван извештај није могуће дати ако неко од чланова има примедбу. Др Фриц примедбе није имала. Њено позивање на то да на документу нема њеног потписа зато не мења ништа.
Према налазу вештачења Техничког факултета у Новом Саду од 20. новембра 2024. године које је урађено на захтев Вишег јавног тужилаштва у Новом Саду око 40% сајли на којима је висила надстрешница није било у функцији дуже од десет година. Стање носеће конструкције могло је да се утврди само статичким прорачуном и испитивањем постојеће конструкције. То је морало да буде наложено као обавезна мера Ревизионе комисије управо у овој фази о којој прича Сања Фриц. Комисија је знала како се то ради. У истом извештају, за други постојећи објекат, наложила је обимне истражне радове: детаљан преглед челичне и армиранобетонске конструкције, мерење пресека, ултразвучна мерења и узимање узорака за лабораторијска испитивања. За конструкцију станичне зграде дала је само једну меру, која се односи на деформацију фасадне ригле. Испитивање носеће конструкције надстрешнице није затражено. За то је одговорна Сања Фриц као и њене друге колеге из грађевинске струке који су били чланови Републичке ревизионе комисије.
Др Фриц је грађевински инжењер. Сама је 3. маја 2026. године у емисији „Утисак недеље“ рекла да оштећења у затегама „није могуће видети голим оком“ и да би за њихово откривање надстрешница морала да се спусти и да се разбију бетонске облоге. То је управо испитивање које је као члан Ревизионе комисије могла и морала да захтева. Није то учинила и дужна је да објасни јавности зашто то није учинила.
Посебно је занимљива тврдња др Фриц да она нема везе са издавањем грађевинске дозволе. Тачно, али за издавање грађевинске дозволе за овакву врсту пројеката неопходно је позитивно мишљење Републичке ревизионе комисије. Без тог позитивног мишљења држава не може да изда грађевинску дозволу. Особе које издају грађевинске дозволе немају техничко знање већ само гледају да ли су испуњени правни услови које закон тражи да се изда дозвола. Један од услова је позитивно мишљење Републичке ревизионе комисије која је једини државни орган који има техничко знање да цени пројекат. Позитивно мишљење Републичке ревизионе комисије доказ је службеницима да је пројекат технички исправан. Зато је бедан покушај Сање Фриц да своју одговорност свали на службенике који су издали грађевинску дозволу.
Још беднији је покушај Сање Фриц да у својој изјави одговорност свали на професора Милана Спремића који је био известилац Републичке ревизионе комисије. То само показује како су Фриц, Кузмановић и Ђокић јавно бранили Спремића ове две године, а молили Бога да одговара само он како би били заштићени они и како њих нико не би питао како су гласали за пројекат у коме се видело да приликом пројектовања није рађен пројекат статике.

@FricSanja

— Владимир М.Гајић (@vladimirgajic1) October 14, 2026

Владимир Гајић