ИСПЛИВАЛЕ ПАЈТИЋЕВЕ ИНСТРУКЦИЈЕ ЗА БЛОКАДЕРСКИ ХАОС: ЦРТА, „црне листе“ и међународни притисак у служби повратка старих кадрова на власт

Како предизборна кампања одмиче, у јавности се појављују нове тврдње да је бивши председник Демократске странке Бојан Пајтић учествовао у стратешком планирању и координисању покушаја обојене револуције у Србији.

У прилог тим тврдњама наводе се поруке које су доспеле у јавност, односно инструкције које је Пајтић наводно 12. марта ове године слао најлојалнијим сарадницима, који су их потом прослеђивали студентским „пленумима“ и такозваним зборовима грађана.

Садржај објављених порука указује на непосредно осмишљавање и усмеравање активности усмерених ка изазивању политичке нестабилности у земљи. Према тим наводима, Пајтић је давао идеје, конкретне задатке и инструкције, а потом контролисао њихово спровођење.

Многи задаци описани у порукама заиста су спроведени током протеклих шест месеци, што додатно отвара питање њихове аутентичности и улоге бившег председника Демократске странке у организацији блокадерског покрета.

Кампања међународног притиска на Србију

Пајтић у објављеним инструкцијама наводно тражи „кампању координисаног међународног притиска“ на власт у Србији и предлаже да се „репрезентативне делегације“ блокадера обрате центрима моћи у Немачкој, Француској, Аустрији, Италији и Холандији, са циљем да европске институције Србији испоставе нове услове.

Делегације блокадера већ месецима спроводе активности у Србији и иностранству, док су њихове захтеве подржали поједини европарламентарци, међу којима се наводе Тонино Пицула, Гордан Босанац, Сандро Гоци и Ирена Јовева.

У Пајтићевим порукама српска дијаспора се наводно описује као „полуга притиска“, а предлаже се њено активирање у Бечу, Берлину, Паризу, Луксембургу и Стокхолму.

Опструкција привреде и „црне листе“ неподобних

Према објављеном материјалу, Пајтић се залагао и за опструкцију економских и привредних процеса у Србији, укључујући пројекат изложбе Експо, како би се додатно ослабио животни стандард грађана.

У порукама се помиње и прављење „црних листа“ продавница, ресторана и других приватних предузећа у власништву људи које је неко прогласио политички неподобним.

Предлагани су бојкот таквих фирми и медијска кампања против њих, што би могло да доведе до пада прихода, отпуштања радника и затварања предузећа.

Преливање политичког притиска на редовне привредне активности представља непосредну претњу материјалној егзистенцији грађана и једну од препознатљивих метода дестабилизације државе.

Од „16 минута тишине“ до трајних блокада

Из објављених порука произлази да је осмишљен модел деловања који је обухватао различите облике опструкције и субверзивних активности, од ометања образовних, друштвених и привредних процеса до уличних акција заснованих на оптужбама против власти у Србији.

Постојала је и намера да акција „16 минута тишине“, која се и даље организује на појединим раскрсницама и улицама, прерасте у „трајне блокаде“ саобраћајница, школа, факултета и других јавних установа.

Представницима домаћих и страних невладиних организација наводно је намењена улога у креирању медијског наратива и покретању „медијског таласа у Европи“ против власти у Србији, уз обезбеђивање новца и логистике за деловање блокадера.

На овакав начин организовања блокадерског покрета претходних дана јавно су указивали и Мило Ломпар, Дејан Мировић, Драган Милић и други.

Посебна улога ЦРТА-е

Пајтић у порукама нарочито важну улогу наводно додељује представницима организације ЦРТА, које назива „искусним актерима“.

Критичари ове невладине организације тврде да се она, иза представе о професионалности и непристрасности, ставила у функцију промовисања активности блокадерског покрета.

Смернице које се помињу у Пајтићевом плану, попут организовања изборних штабова, обуке контролора и спровођења активности током изборне кампање, ових дана се активно реализују. То, према ауторима ових тврдњи, показује да су стратешки задаци постављени у марту готово у потпуности спроведени.

Наводи о наркотицима у блокадерском окружењу

Посебан тон читавом случају дају тврдње да су појединци из Пајтићевог најближег окружења били довођени у везу са злоупотребом наркотика.

У јавности су се појавили и наводи о „студентским дневницима“, који су наводно пронађени на Филозофском факултету у Београду након трагичне смрти студенткиње Милице Живковић 26. марта. Према објављеним тврдњама, њихов садржај указује на употребу психоактивних супстанци међу појединим учесницима блокада.

Ови наводи захтевају проверу надлежних институција и не могу се сматрати утврђеним чињеницама само на основу медијских објава.

Крајњи циљ повратак старих кадрова на власт

Према објављеним порукама, преко мреже формиране у студентским „пленумима“ и „зборовима грађана“ издаване су директиве за систематско урушавање државних институција, стварање несигурности и хаоса међу грађанима и наношење економске и политичке штете Србији.

Крајњи политички циљ таквог деловања био би повратак старих петооктобарских кадрова на власт, док би студенти, пленуми и зборови послужили као оперативна инфраструктура за спровођење плана осмишљеног изван њихових формалних структура.

Објављене поруке зато отварају питање ко заиста руководи блокадерским покретом, ко формулише његове циљеве и ко контролише активности које се јавности представљају као спонтано студентско и грађанско незадовољство.

Политика