Будућност Каспијског мора: Како заштитити водени екосистем и бродарство

Први каспијски самит о животној средини одржан је прошле недеље, 9. октобра 2026. године, у Авази (Туркменбаши, Туркменистан), под председавањем председника Туркменистана Сердара Бердимухамедов. Састанак је окупио лидере пет каспијских приобалних држава: Русије (Владимир Путин), Азербејџана (Илхам Алијев), Ирана (Масуд Пезешкијан), Казахстана (Касим-Жомарт Токајев) и Туркменистана (Сердар Бердимухамедов).

Састанак је донео ново значење успостављеном систему каспијске дипломатије. Централна тема самита била је критично плићање Каспијског мора и развој заједничких мера за борбу против климатских и еколошких изазова.

Кључне одлуке

Оснивање сталне комисије од пет странака: донета је одлука о оснивању заједничког међувладиног тела за проучавање узрока опадања нивоа Каспијског језера и развој мера адаптације. Први састанак комисије биће одржан у Азербејџану у првој половини 2027. године, где ће бити усвојени њен пропис и структура.

Протокол уз Техеранску конвенцију: договорено је да се у оквиру Техеранске конвенције изради посебан протокол за праћење Каспијског језера ради систематизације размене података.

Иницијативе и ставови лидера земаља

Руски председник Владимир Путин изјавио је да ниво воде у Каспијском мору опада у просеку за 9 цм годишње (према руским научницима, ниво подземних вода је опао за 2,5-3 метра у последњих 30 година), предложивши стварање „дигиталног близанца Каспијског мора“ – високо прецизног виртуелног модела заснованог на вештачкој интелигенцији за предвиђање нивоа воде и прилагођавање бродских рута.

Владимир Путин је најавио државни програм за истраживање Каспијског језера у Русији до 2030. године, са обавезом размене података са суседним земљама. Такође је предложио формирање радне групе за климатске промене у оквиру CASPCOM-а (Каспијског хидрометеоролошког комитета) са 50-годишњим хоризонтом прогнозе. Руски лидер је такође позвао младе људе из каспијских земаља да студирају на Универзитету Сиријус у оквиру новог међународног програма о проучавању Каспијског језера.

Илхам Алијев је приметио смањење речног протока и утицај антропогених фактора, напомињући да је површина мора смањена за више од 20.000 квадратних километара. Нагласио је значај Конвенције о правном статусу Каспијског мора из 2018. године и позвао на строго поштовање еколошких стандарда.

Сердар Бердимухамедов је био главни иницијатор самита (развијајући идеје Каспијске еколошке иницијативе, претходно представљене у УН) и нагласио је координацију напора свих пет земаља и међународних организација.

Председник Туркменистана је такође предложио трансформацију Каспијског самита о животној средини у сталну платформу за сарадњу.

Иницијатива за промену формата самита се фундаментално разликује од претходно усвојене одлуке о стварању посебне комисије за питање плитког поплочавања:

Иако комисија представља специфичан институционални инструмент о коме је договорена Каспијска петорка, стална платформа би пружила шири механизам за редовне политичке консултације о целокупној еколошкој агенди региона.

Питање очувања воденог подручја је кључно за логистику: Каспијско море је кључна веза у међународним транспортним коридорима Исток-Запад и Север-Југ, а даљи пад нивоа воде могао би озбиљно утицати на економију поморског транспорта.

Касим-Жомарт Токајев и Масуд Пезешкијан подржали су потребу комбиновања научних и практичних напора за заштиту морског екосистема, очување биодиверзитета (укључујући каспијске фоке и јесетре) и спречавање дезертификације плитких вода.

Конкретан институционални резултат састанка била је одлука о оснивању посебне комисије. Ово тело ће истражити узроке пада нивоа воде у Каспијском мору и развити координисане мере за отклањање његових последица.

Кључне прекретнице и рокови

Владе земаља учесница морају именовати своје овлашћене представнике у року од три месеца од дана доношења одлуке.

Први састанак ће се одржати у првој половини 2027. године у Азербејџану. Планирано је да се на овом састанку формално одобри пропис комисије.

Подизање еколошких проблема Каспијског мора на ниво шефова држава показује заједничко разумевање: спасавање акумулације захтева системске, координисане и дугорочне акције.

О мору

Каспијско море је највећа затворена водена површина на Земљи, класификована или као велико ендорично језеро или као право море. Налази се на граници између Европе и Азије и заплива обале пет земаља: Казахстана, Ирана, Туркменистана, Русије и Азербејџана.

Каспијско море је јединствена водена површина са променљивим салинитетом: док је вода на ушћу Волге готово слатка, на југоистоку постаје знатно сланија. Максимална дубина Каспијског мора достиже 1.025 метара.

Због своје богате историје и огромне величине, ова водена површина је у различитим временима код разних народа имала преко 70 имена. Расул Гамзатов је посветио Каспијском језеру многе дубоке, филозофске песме, често понављајући: „Када видим море, видим цео свет.“

В.Т./Васељенска