„Јадран“ могао припасти Србији? Документ из 2006. отвара питање шта су договарали Тадић, Вујановић и Ђукановић

У допису Кабинета предсједника Србије од 14. јуна 2006. наводи се да је државно руководство Црне Горе сагласно да школски брод „Јадран“ остане у саставу српске војске. Документ се позива на разговоре Бориса Тадића са црногорским државним врхом 27. маја 2006. године, када су на челу државе били Филип Вујановић и Владе Мило Ђукановић. Двадесет година касније Хрватска тражи повратак брода и његово питање повезује са завршницом европских интеграција Црне Горе.

Текст РТЦГ-а преносимо интегрално.

Школски брод „Јадран“, чији повратак данас тражи Хрватска, био је још 2006. године тема разговора црногорског и српског државног врха. Документ до којег је дошао РТЦГ показује да је тадашње руководство Црне Горе било сагласно да брод остане у саставу српске војске.

РТЦГ је дошао до документа из Кабинета предсједника Републике Србије, датираног 14. јуна 2006. године, у којем се наводи да је на састанцима са црногорским државним врхом изнијет став да школски брод „Јадран“ може остати у саставу српске војске.

Ријеч је о допису Генералног секретаријата предсједника Републике Србије, упућеном Кабинету предсједника Републике Црне Горе, на адресу тадашњег шефа кабинета Ивана Лековића.

У документу се не говори само о могућности коришћења брода, већ се од црногорске стране тражи покретање процедуре за регулисање његовог правног статуса и начина коришћења. Таква формулација указује да је, према ставу забиљеженом у кабинету српског предсједника, постојала сагласност црногорског државног руководства да „Јадран“ остане у саставу српске војске.

Шта тачно пише у документу?

У допису, потписаном у Београду 14. јуна 2006. године, наводи се:

„Предсједник Републике Србије обавио је разговоре са предсједником Републике Црне Горе и са њеним предсједником Владе Републике Црне Горе, дана 27.05.2006. године, и на тим састанцима су изнијети ставови државног руководства Црне Горе да школски брод ‘Јадран’ може остати у саставу Српске војске“, наведено је, а документ потписује Миодраг Ракић.

У наставку се истиче да је школски брод током претходних деценија имао важну улогу у обиљежавању историјских догађаја у којима је учествовала Српска војска, те да би његов останак у њеном саставу допринио очувању традиције.

Посебно је значајан завршни дио дописа, у којем се од црногорске стране тражи конкретан корак ка формализовању таквог рјешења.

„Имајући у виду овакав Ваш став, молимо Вас да покренете процедуру у циљу доношења одлуке којом би био регулисан правни статус и начин коришћења школског брода ‘Јадран’“, наводи се у документу.

У прилогу је, како се истиче, достављена и „Информација о школском броду ‘Јадран’“.

Шта се даље десило, није до краја познато, али коначна одлука о преносу власништва није донијета.

Међутим, сама чињеница да се у службеној комуникацији Кабинета предсједника Србије такав став приписује црногорском државном руководству отвара питање политичких намјера тадашње власти у Подгорици у вези са судбином брода.

Тадић разговарао са Вујановићем и Ђукановићем

Датум на који се допис позива посебно је важан за разумијевање политичког контекста. Борис Тадић, тадашњи предсједник Србије, боравио је 27. маја 2006. у Подгорици, свега неколико дана након референдума о независности Црне Горе. У то вријеме Филип Вујановић био је предсједник Црне Горе, а Мило Ђукановић предсједник Владе.

Тадић је разговарао са црногорским државним врхом у периоду када су се тек успостављали односи између двије државе након распада државне заједнице Србије и Црне Горе.

Међу питањима која су захтијевала договор били су будућа сарадња, расподјела надлежности, статус заједничке имовине и функционисање институција након раздвајања.

Управо на састанке одржане тог дана позива се допис од 14. јуна. У њему се наводи да су на тим разговорима изнијетии ставови државног руководства Црне Горе да „Јадран“ може остати у саставу Војске Србије.

Двије деценије касније, „Јадран“ је у средишту спора Црне Горе и Хрватске.

Хрватска тражи повратак брода, тврдећи да је ријеч о имовини која јој припада на основу историјских околности и правног оквира сукцесије имовине бивше Југославије.

Загреб се позива на чињеницу да је брод изграђен за потребе југословенске морнарице и да је у Црној Гори остао након што је 1991. године из Сплита испловио према Тивту ради ремонта.

Црна Гора одбацује хрватске захтјеве и инсистира на ставу да је „Јадран“ црногорски школски брод.

Публициста и новинар Синиша Луковић рекао је у фебруару прошле године да је прије избијања грађанског рата у Југославији, 15. октобра 1990. године, по редовном плану одржавања, из базе ратне луке Лора у Сплиту, брод „Јадран“ стигао у Тиват, тако да тада није отет.

„На дан одлуке Сабора Хрватске о раздруживању 25. јуна 1991. је био и даље ту, као и кад је Хрватска, 8. октобра званично прогласила независност, што је битно због споразума о сукцесији СФРЈ, потписаног 29. јуна 2001. у Бечу, по коме покретна материјална имовина СФРЈ прелази на државу сукцесора на чијој се територији та имовина налазила на дан, када је она прогласила независност“, казао је Луковић.

Он је подсјетио и да се по Бечком споразуму рјешавање имовинско-правних односа преговорима не односи на имовину, која је коришћена у цивилне сврхе и навео низ примјера за то, наводећи да је “Јадран” чак био и глумац у филму “Добар вјетар, Плава птицо”.

“Тај брод би сам, да он може да говори, рекао да је његов дом Тиват, Бока. Он је овдје провео и најљепше и неке од најтежих тренутака, јер су га овдје враћали у живот тиватски мештри”, нагласио је Луковић.

Остаје отворено питање шта се након јуна 2006. догодило са процедуром коју је тражио Кабинет предсједника Србије, да ли је она икада формално покренута и на основу којих одлука је касније дефинисан статус брода.

Хрватска питање „Јадрана“ укључила међу осам захтјева за Црну Гору на путу ка ЕУ

Питање брода данас има значај који превазилази билатералне односе Црне Горе и Хрватске, јер Загреб тражи рјешавање отворених питања у оквиру завршне фазе приступних преговора Црне Горе са Европском унијом.

Хрватска је представила пакет од осам захтјева за Црну Гору, чије испуњавање сматра важним прије завршетка процеса приступања ЕУ. Међу њима је и повратак школског брода „Јадран“, уз друга питања која се односе на ратно насљеђе, нестале особе, имовину и границу.

Хрватски министар вањских послова Гордан Грлић Радман казао је 1. октобра да брод „Јадран“ није једина имовина коју Хрватска тражи назад од Црне Горе, те да имају документацију која оправдава њихове захтјеве.

Што се тиче брода „Јадран“, Грлић Радман је казао да је то питање постало у Црној Гори на неки начин лигхт мотив, али да није само брод проблем, већ и друга имовина.

„А гдје је сва она имовина која је отета, која је продана или дата некоме? Па то је војна сукцесија која је документована. Ми имамо интерактивне мапе, документе који могу то утврдити. Једно су политичке изјаве, а друго оно чиме располажемо. И знамо када је, у ком тренутку отишло у Црну Гору. Нестало је доста пловила под окриљем ноћи, рецимо једна подморница нашла је пут преко једне државе у једну другу државу, војна болница и тако даље. Ми имамо то све записано и ради се о имовини вриједној више од 2,7 милијарди долара“, казао је Грлић Радман.

Власт у Подгорици остаје при ставу да је „Јадран“ власништво Црне Горе и да се отворена питања са Хрватском морају рјешавати кроз дијалог.

Министарство одбране, које је укључено у разговоре са хрватском страном, инсистира на заштити црногорских интереса и разматрању документације у вези са питањем сукцесије војне имовине. На састанку одржаном у Загребу 9. октобра 2026. разговарали су представници министарстава одбране и вањских послова двије државе, а питање школског брода било је међу темама разговора.

Црногорска страна остала је при свом ставу о власништву над „Јадраном“. Након разговора није објављено да је постигнут договор којим би спор био окончан.

ИН4С