Како је Александар Вучић спасао блокадере?

(фото:Курир тв/Принтскрин)
Предстојећи ванредни парламентарни избори и завршница предизборне кампање били су главна тема емисије „Пулс Србије“ на Курир телевизији, у којој су гостовали Весна Веизовић, новинарка и Борко Кашански, извршни нењс директор Курира.
Фокус разговора био је на предстојећем скупу у Новом Саду, атмосфери у друштву пред почетак предизборне тишине, али и о дешавањима у Ужицу и утицају невладиног сектора на политичку сцену.
Очекивања од скупа у Новом Саду
Коментаришући атмосферу пред скуп у Новом Саду и ранија дешавања у Ужицу крајем септембра, Весна Веизовић је оценила да су тензије у међувремену опале.
„Блокадери су на све начине покушавали да спрече митинг у Ужицу. На крају их се скупило око 250 из целе Србије, али су успели да изазову инцидент. Народ је на то реаговао у стилу: ‘Доста нам је више малтретирања’. Скуп у Новом Саду је тада одложен управо да би се спречили већи сукоби, јер је људима било доста притиска те мањине. Они су то на друштвеним мрежама представили као кукавичлук, не схватајући да их је Александар Вучић у том моменту спасао гнева народа“ – рекла је Веизовић.
Она је додала да опозиционе групе немају капацитет да направе веће инциденте у Новом Саду јер, како тврди, исти људи иду из града у град.
„То је путујући циркус од стотину или две стотине људи који иду од града до града. Нема ко да сачека Вучића у Новом Саду да би дошло до озбиљнијег хаоса, иако не сумњам да ће покушати да направе неки кадар од 15 секунди за мреже“ – навела је она.
Промена енергије у народу
Борко Кашански је истакао да је оптимиста када је реч о безбедносној ситуацији и нагласио симболику места одржавања скупа.
„Трг слободе у Новом Саду шаље јасну поруку. Сви они који плаше људе реакцијама пред изборе раде то без разлога. Народу је у једном тренутку прекипело и отпор је почео још од скупова ‘Србија против блокада’, када су људи масовно изашли на улице и ослободили се страха“ – истакао је Кашански.
Он се осврнуо и на промену општег расположења међу грађанима последњих недеља.
„Од скупа у Бачкој Паланци осети се потпуно другачија енергија. Песма „Рузмарин“ постала је неслужбена химна те енергије, људи је певају у јавном превозу. За разлику од пре годину дана, када су се виђале крваве шаке и беџеви, тога више готово да нема. Чак и пристојни људи који су против Вучића нису више спремни да иду за радикалним потезима појединаца“ – објаснио је Кашански.
Анализа политичке сцене у Ужицу
Говорећи о ситуацији у Ужицу, које је раније било једно од жаришта блокада, Веизовић је напоменула да је стање данас потпуно другачије.
„Када сам отишла у Ужице и видела ко стоји иза тих блокада, било ми је јасно да они немају никакву политику. Извршена је мобилизација студената и младих који су послужили као завеса. Када су се ти млади људи разишли, остао је само костур те политичке опције. Са друге стране имате активисткиње СНС-а, младе и образоване жене, док се с друге стране потенцира идеологија која је далеко од интереса народа“ – рекла је Веизовић.
Утицај и финансирање невладиног сектора
У наставку разговора гости су се дотакли питања финансирања невладиних организација и њиховог утицаја на политичка дешавања.
„Сви ти подаци о финансирању су јавни. Довољно је неколико кликова да видите ко финансира организације попут Црте, КРИК-а или БИРН-а – од америчког НЕД-а до разних немачких и шведских фондација. Прича „ја те плаћам, али не утичем на твој рад“ изузетно је наивна. Када год се отвори та тема и покажу папири, подигне се велика повика“ – нагласио је Кашански.
Он је закључио да политичке тензије у региону и Европи показују сличне обрасце деловања.
„Ти пипци сежу дубоко на Запад. Погледајте протесте у Француској, Белгији или Тирани, где се траже оставке и прелазне владе под изговором стања у образовању и корупцији. Све то делује по врло сличном и већ виђеном моделу“ – додао је Кашански.
Оцењивање промашаја студентске листе
Анализирајући профил кандидата такозване студентске листе, Борко Кашански је указао на одсуство озбиљних програма и изостанак представника радничке класе међу предложеним именима.
„Конкуренција у испадима и промашајима на тој листи је жестока. Занимљиво је да немају ниједног радника међу 250 кандидата. Изопштили су пола Србије, а очекују да добију изборе. Приче и јавни наступи њихових представника делују тужно, а та врста презира према обичном народу враћа им се као бумеранг“ – навео је Кашански.
Он се осврнуо и на нападе којима су изложене јавне личности које пружају подршку владајућој опцији.
„Нападају Мију Манојловића, Николу Пејаковића, спортисте… Свако има право на своје мишљење и став. Притисци и разапињање по друштвеним мрежама стварају атмосферу у којој се људи плаше да јавно кажу шта мисле, што је потпуно неприхватљиво“ – додао је Кашански.
Одвајање од народа и губитак интелектуалног капацитета
Веизовић је оценила да је поступањем опозиционих актера створен јаз између њих и већинског становништва, при чему се одсуство садржаја покушава надоместити нападима.
„У својој гордости они су се потпуно одвојили од народа и самоназвали се „грађанима“. Сматрају да су вреднији од обичног сељака или радника. За разлику од ранијих времена, када је на тој страни било озбиљних интелектуалца са којима се могло дебатовати, данас су остали људи без икакве политичке тежине. Структурама које их финансирају из иностранства очигледно одговарају управо такви профили“ – рекла је Веизовић.
„Употреба вештачке интелигенције и креирање спотова који служе за дехуманизацију политичких противника само одбија људе. Подршка таквим опцијама континуирано опада. Ипак, верујем да ће изборни дани протећи без већих безбедносних изазова и немира. Биће можда спорадичних инцидента, али држава је ту да обезбеди ред и поштовање закона“ – поручио је Кашански.
Веизовић је закључила да је отрежњење код грађана већ наступило и да је програм који нуди опозиција штетан по државне интересе.
„Народ је схватио ко стоји иза те листе и шта им је заправо програм. Њихов план од 11 тачака своди се на стављање полиције, тужилаштва и војске под директну контролу Брисела. Немају одговоре на кључна државна питања, већ им се цела политика своди на унутрашњи реваншизам, лустрацију и притисак на све који не мисле као они“ – закључила је Веизовић.
