КО УПРАВЉА ПРОТЕСТИМА У ЕВРОПИ И РЕГИОНУ? Спасић упозорава на стране службе, Бјеговић тражи снажан одговор државе на насиље

Протести у Албанији и Француској, могући утицаји страних обавештајних служби и способност државе да одговори на насиље били су теме разговора професора безбедносних наука Мирослава Бјеговића и некадашњег обавештајца Божидара Спасића у емисији „Уранак“ на телевизији К1.

Бјеговић је нагласио значај заштите институција и поступања у складу са законом, док је Спасић оценио да се иза појединих демонстрација одвија и политичка борба за власт.

Спасић: У Албанији је у питању борба за власт

Божидар Спасић оценио је да се догађаји у Албанији не могу посматрати искључиво кроз почетне захтеве демонстраната. Према његовом мишљењу, важан део кризе представља сукоб политичких противника.

„Мислим да је то директна борба за власт између Берише и Раме“, рекао је Спасић.

Говорећи о ширем европском контексту, навео је да истовремени протести у више земаља отварају питања о њиховим узроцима, политичким последицама и могућим спољним утицајима.

„Да ли су то покушаји револуција или неке комбинације којима се покушавају дестабилизовати ти режими, код мене оставља велику дилему“, казао је.

Спасић је изнео претпоставке о могућем деловању различитих страних служби, али током разговора није представио конкретне доказе који би потврдили њихову умешаност у поменуте протесте.

Упозорио је да би нестабилност могла да потраје и током наредних месеци.

„Не предвиђам ништа добро током зиме“, рекао је Спасић, додајући да би протести могли да се прошире и на друге европске државе.

Према његовој процени, приликом анализе таквих догађаја не треба унапред искључивати ниједан центар моћи.

„Често потцењујемо неке службе са Истока. Наравно да их не треба потцењивати“, навео је.

Бјеговић: Студентски захтеви могу да прерасту у политичке

Мирослав Бјеговић оценио је да протести могу променити карактер када се почетним социјалним или студентским захтевима придруже захтеви за смену власти.

Према његовом мишљењу, у таквим околностима млади могу постати део ширег политичког надметања.

„То је политичко управљање у којем се користе младе генерације и студенти“, оценио је Бјеговић.

Говорећи о реакцији институција, нагласио је да треба посматрати како државе одговарају на насиље и нападе на јавне објекте.
„Погледајте реакцију националне безбедности, односно државе. Погледајте како се држава односи према ономе што се зове насиље“, рекао је.

Бјеговић је указао на сличности између појединих протеста у различитим земљама и повезао их са могућим деловањем ширих интересних центара. Те тврдње представљају његову процену изнету током гостовања.

Бјеговић: Потребно је ојачати безбедносну заштиту државе

Говорећи о домаћем безбедносном систему, Бјеговић је оценио да би требало размотрити враћање појединих надлежности које су службе раније имале.

„Наша агенција се зове Безбедносно-информативна. Видим акценат на информативном, а не на безбедносном делу“, рекао је.
Објаснио је да сматра да прикупљање информација мора бити праћено одговарајућом способношћу заштите државе и њених институција.

„Наша служба је изгубила неке надлежности за које мислим да би требало да јој буду враћене“, навео је Бјеговић.
Посебну пажњу посветио је заштити дипломатских представништава и људи који представљају државу у иностранству. Оценио је да је важно обезбедити њихову контраобавештајну заштиту од могућих страних утицаја.
Бјеговић је истакао и да је доказивање шпијунаже захтевно.

„Тешко је доказати да је неко заиста био шпијун“, рекао је, указујући на сложеност прикупљања доказа за таква кривична дела.
Према његовим речима, свако поступање према појединцима мора бити засновано на закону.

„Треба да поступају у складу са законом и Уставом“, поручио је.

Спасић: Службе не показују јавности све што знају

Спасић је нагласио да одсуство хапшења или јавног саопштења не мора да значи да безбедносне службе немају сазнања о одређеним активностима.

„Не хапсимо агенте одмах зато што желимо да видимо где су остали људи“, рекао је, објашњавајући да праћење може да послужи за откривање шире мреже контаката.

Према његовим речима, рад служби подразумева проверу окружења особе која је предмет интересовања, њених веза и начина деловања.

Истовремено је критиковао оно што сматра закаснелим препознавањем организовања блокада и протестног покрета у Србији.
„Како се створио тај студентски, блокадни покрет, а да то не знате? Дозволили сте да се формира покрет, па сте тек онда почели да реагујете“, оценио је Спасић.

Изнео је и уверење да постоје капацитети за очување јавног реда.

„Сви ресурси биће усмерени на очување мира“, рекао је.

Бјеговић: Министри треба да буду сервис грађана

У делу разговора о домаћим политичким питањима, Бјеговић је подржао идеју смањења броја министарстава, оценивши да би рационалнија организација могла да допринесе ефикаснијем раду извршне власти.

„Желим да кажем да постоји неко ко размишља о рационализацији државе, смањењу трошкова и већој продуктивности“, навео је.

Нагласио је да функцију министра треба посматрати кроз одговорност према грађанима.

„Министри не треба да владају, већ да буду сервис и да раде у најбољем интересу свих наших грађана“, поручио је Бјеговић.
Говорећи о изборима, истакао је да одлуку доносе бирачи.

„Грађани одлучују о судбини своје земље и свог народа. Гласајте за онога за кога верујете да ће урадити најбоље ствари за свој народ и своју државу“, рекао је.

Спасић је, са друге стране, изнео очекивање да ће листа коју предводи Александар Вучић остварити убедљиву победу, представљајући то као своју политичку процену.
На крају разговора, Бјеговић је нагласио да евентуално насиље захтева реакцију надлежних, али и одговорност оних који су дужни да поступају.

„Појединци који не би реаговали у случају насиља морали би да буду санкционисани“, рекао је, додајући да безбедносне институције треба да обаве свој посао.

к1