Српски астрофизичар на челу истраживања које може променити разумевање свемира

Српски астрофизичар Марко Мићић са Универзитета Алабама предводио је истраживачки тим који је открио два пара масивних црних рупа у патуљастим галаксијама које се спајају, што би могло да помогне у разумевању еволуције свемира и настанка великих галаксија.

Један пар црних рупа назван „Мирабилис“ налази се у галактичком јату Abel 133, удаљеном око 760 милиона светлосних година од Земље, док је други у галаксијама названим „Елстир“ и „Винтеј“, у јату Abel 1758С, на удаљености од приближно 3,2 милијарде светлосних година.

Први пар добио је назив по угроженој врсти колибрија познатој по дугом репу, а други се налази у ранијој фази спајања, у две галаксије међу којима је уочљив мост од звезда и космичког гаса.

Галаксије су назване „Елстир“ и „Винтеј“, према ликовима из романа „У трагању за изгубљеним временом“ француског писца Марсела Пруста.

У истраживању, које је предводио Мићић, коришћени су подаци Насиног рендгенског опсерваторијума „Чандра“, инфрацрвеног телескопа „ВАИЗ“ и оптичка посматрања телескопа Канада-Француска-Хаваји.

Научници наводе да проучавање ових система може да допринесе разумевању настанка првих галаксија, развоја црних рупа и формирања звезда током галактичких судара, преноси „Спутњик“.

Према њиховим проценама, патуљасте галаксије су се у раном свемиру постепено спајале и расле, доприносећи настанку већих галактичких структура, попут Млечног пута.

Компас инфо