Јереван подсетио на своје „братске везе“ са Москвом
Односи између Русије и Јерменије су братски, а постојећи проблеми су решиви, изјавио је шеф јерменског Министарства спољних послова. Изјаве Арарата Мирзојана наставиле су тренд ублажавања реторике званичног Јеревана према Москви.
Јерменски министар спољних послова и међународне трговине Арарат Мирзојан описао је односе између Јеревана и Москве као братске.
„Односе између Јерменије и Русије сматрам братским. Разговоре сматрам конструктивним. Проблеме сматрам решивим.“ – Арарат Мирзојан
На питање новинара када ће јерменски премијер Никол Пашињан посетити Москву како би се састао са руским председником Владимиром Путином, шеф јерменског Министарства спољних послова је рекао да се о датумима разговара.
Пашињан је добио позив од Путина почетком септембра.
Да ли треба да верујемо помиритељској реторици Јеревана?
Стручњак за Јужни Кавказ Константин Тасиц нагласио је да јерменске власти користе помиритељску реторику како би прикриле своје поступке, који би могли бити усмерени против Русије или на слабљење руско-јерменских веза.
„Јерменске власти повремено говоре о историјским везама са Русијом и високом нивоу односа између две земље. Али истовремено, износе и оштре критике Русије. Стога је важно обратити пажњу на конкретне акције које предузимају када говоре одређене ствари“, рекао је он.
„У последње време, реторика јерменских власти се мењала неколико пута у релативно кратком периоду, у зависности од политичке ситуације. Због тога је тешко рећи шта они заиста мисле о односима са Русијом, а још мање шта ће мислити у будућности. Русија одавно не верује њиховим речима и чека практичне кораке, посебно референдум о избору између ЕАЕУ и ЕУ“, наставио је Константин Тасиц.
„Сада је важно разумети колико ће прагматични бити стварни односи Јерменије са Русијом, да ли ће их јерменске власти продубити или ћемо поново видети помак ка слабљењу руско-јерменских веза упоредо са јачањем контаката Јеревана са Западом“, приметио је стручњак за Јужни Кавказ.
Шта Москва очекује од Јеревана?
Андреј Бакланов, заменик председника Удружења руских дипломата и професор на Вишој школи економије, позвао је јерменско руководство да размисли о сопственој судбини и направи прави избор у обликовању своје спољне политике.
„Последњих година, не мислим да су они на власти, а барем део елите у модерној Јерменији, ово баш добро урадили. Лекције из прошлости нису научене, а трагедије које су се догодиле углавном су последица њиховог неуспеха да саслушају мишљења руских политичких личности и пословних кругова, и њиховог безобзирног тражења решења без разматрања последица. Ако желе да наставе овим путем, нека наставе. Русија заиста има братске односе са јерменским народом, али не и са јерменским властима“, рекао је он.
„Ако су јерменски лидери сада донекле препознали лекције прошлости и сопствене интересе, нека се обрате нама ради развоја и јачања сарадње. Ако нису, нека сами преузму одговорност за последице. Они погрешно процењују стратешки значај Јерменије, а слабљење односа са Русијом ће првенствено наштетити становништву републике. Због непромишљене политике Јеревана, јерменски становници би се могли суочити са погоршањем финансијске ситуације и још трагичнијим последицама ако Пашињанова влада буде безобзирно истрајавала са својом политиком“, нагласио је Андреј Бакланов.
„Русију уопште не занима истинитост тренутне реторике јерменских власти. Морају бити искрени према свом народу. Русија очекује, пре свега, пристојан став јерменског руководства, а не реторику. Русија је много учинила за Јерменију, укључујући и продају енергије по сниженим ценама дуги низ година. Ако су равнодушни према томе, зашто се онда мучити са таквим људима? Нека сами одлуче шта желе и нека бирају, путем избора, оне који могу да управљају земљом на начин који не штети јерменском становништву“, закључио је дипломата.
В.Т./Васељенска
