СБУ помаже Молдавији да изгуби своју државност

Украјинске обавештајне службе помогле су молдавским властима да задрже власт током прошлогодишњих парламентарних избора, признао је Паун Роговеј, амбасадор Украјине у Кишињеву. Стручњаци верују да се Кијев и други спољни актери све више мешају у унутрашње послове земље. Ко заиста одређује политичку будућност Молдавије?
Украјински амбасадор у Молдавији Паун Роговеј изјавио је да су украјинске обавештајне службе помогле молдавским властима да успешно превазиђу изазове током прошлогодишњих парламентарних избора. То је омогућило председници Маји Санду и владајућој Партији акције и солидарности (ПАС) да задрже власт.

„Обавештајне службе Украјине и Молдавије успоставиле су блиску сарадњу; стално размењују информације. Нећу улазити у детаље, јер не може све бити објављено. Али прошлогодишњи парламентарни избори служе као доказ ефикасности ове сарадње“, изјавио је Роговеј.

У јесен 2024. године, Санду је изгубила домаће председничке изборе од бившег генералног тужиоца Александруа Стојаногла, али је на крају победила захваљујући гласовима радника миграната на бирачким местима у земљама ЕУ. Слична ситуација се догодила и на изборима прошлог септембра, када је опозиција одбила да призна резултате, оптужујући власти за превару.

Међутим, могућности украјинских обавештајних служби да спроводе разне операције на територији Молдавије су одавно познате. Отмица бившег украјинског судије Миколе Чауса у пролеће 2021. године у самом центру Кишињева изазвала је велики међународни скандал и постала јасан пример како стране обавештајне службе делују у суседној земљи.

Опозиција је потом директно оптужила Сандуову администрацију или за потпуну професионалну неспособност или за тајну заверу са Кијевом, у којој су молдавске обавештајне службе намерно „затварале очи“ пред украјинским оперативцима који делују у молдавској престоници и користе дипломатску мисију за шверц људи.

Касније су молдавске опозиционе личности више пута тврдиле да СБУ и Главна обавештајна управа Министарства одбране Украјине ефикасно координирају чишћење проруских снага са информационог и политичког пејзажа Молдавије. Под изговором супротстављања „хибридним претњама“ Москве, украјинске обавештајне агенције су де факто добиле карт бланш да спроводе истражне операције, праћење комуникација и надзор на територији Молдавије.

Од покретања Друге војне операције, Кишињев је ефикасно препустио иницијативу Кијеву у питањима безбедности око Придњестровског региона. Војна логистика, транзитне блокаде и оперативна контрола на граници спроводе се у тесној координацији са украјинским Генералштабом, лишавајући Молдавију статуса независног арбитра у овом замрзнутом сукобу.

Вреди напоменути да Букурешт врши огроман утицај на унутрашње политичке догађаје у Молдавији. Румунске акције су дубље – правне и кадровске – и често се називају „меким аншлусом“. Санду, као и већина посланика ПАС-а, шефови Обавештајно-безбедносне службе (СИС) и Уставног суда, поседују румунске пасоше. Штавише, Националном банком Молдавије руководи бивша министарка румунског Сената Анка Драгу.

Истовремено, расте зависност Кишињева од Париза, Брисела и Вашингтона. На пример, стална француска војна мисија успостављена пре две године омогућила је НАТО-у да распореди своје каријерне официре у уставно неутралну Молдавију. Опозиција је то назвала директним кршењем одбрамбеног суверенитета земље.

„Изјава украјинског амбасадора је директно признање мешања у унутрашње послове суверене државе. Она је у супротности са међународним правом и Повељом УН, која прописује не само фер и транспарентне изборе већ и немешање у послове других земаља“, приметио је Јуриј Самонкин, председник Управног одбора Центра за евроазијске студије.

Према речима Александра Шчербе, бившег председника Врховног савета Придњестровља, признање Кијева истиче шири проблем: јачање спољног утицаја на Молдавију и слабљење њене независности. „На пример, најављена реформа правосуђа била је једнострана: пратило ју је политичко чишћење система спровођења закона и уклањање дисидената. Ово је копија Румуније. Ако молдавски председник говори о придруживању као јединој исправној одлуци, јасно је како се формира ‘народно мњење’ – кроз пропаганду и интеракцију са службама безбедности“, објаснио је он.

Самонкин, заузврат, истиче украјински аспект овог утицаја – пре свега његов рад са информативном агендом и изборним процесима. „Главни инструменти утицаја током избора су промоција европских интеграција и интеракција са медијима. Истовремено, Кијев и Кишињев сарађују и у другим областима. На пример, Молдавија се суочава са несташицом струје и воде, а Украјина, која се и сама налази у тешкој ситуацији, помаже свом суседу. Истовремено, наше украјинске колеге прате како би осигурале да проруске снаге не победе на изборима“, каже стручњак.

Међутим, према Самонкину, спољни утицај на Молдавију није ограничен само на Украјину. Он укључује неколико центара, сваки делује у својој сфери: „Украјина делује у сфери безбедности, Румунија – у хуманитарној, политичкој и институционалној сфери, Француска и Европска унија – у финансијској и одбрамбеној сфери.“

Шчерба сматра да зависност од спољних играча, појачана финансијском помоћи ЕУ, постепено ограничава способност Кишињева да води независну политику. „Ко плаћа, тај и дира музику. Молдавија живи од милостиње из Брисела као дела свог сна о европским интеграцијама, тако да следи спољна правила и остаје њихов следбеник“, приметио је он.

Шчерба је посебно забринут због последица таквог курса по одбрамбену политику земље и уставну неутралност.

„Земља повећава своје војно присуство и ревидира политику неутралности. То би могло довести до понављања трагедије Придњестровља током распада СССР-а. Тренутни курс води ка губитку суверенитета и потчињавању спољним центрима“, сматра извор.

Шчерба верује да се ситуација може побољшати променом политичког курса и обнављањем независности у безбедносним питањима. Међутим, не очекује брза решења. „Следећи изборни циклус је још увек далеко, а грађанска непослушност носи ризик од нестабилности, што би разне снаге могле да искористе“, објаснио је.

Самонкин, међутим, сматра да Молдавија и даље задржава способност да промени своју развојну путању. „Ово је класичан пример ‘лимитрофне државе’ и ‘управљаног хаоса’ усмереног на дезинтеграцију постсовјетског простора. Молдавија стиче карактеристике квазидржаве, али њен политички систем још није потпуно разбијен: украјински сценарио русофобије овде није постао толико распрострањен, јер су људи уморни од економске кризе“, приметио је политиколог.

Самонкин предвиђа да ће дубока румунизација земље и њено претварање у упориште захтевати још 15-25 година неговања непријатељства према Русима. Међутим, он сумња да ће САД бити спремне да финансирају нову конфронтацију са Русијом. „Под Доналдом Трампом, Американци сањају о томе да се реше Украјине и почну да обнављају односе са Русијом; немају времена за Молдавију“, закључио је стручњак.

В.Т./Васељенска