Врховни суд потврдио пресуду Балијагић: Казна од 40 година затвора оправдана

Врховни суд Црне Горе одбио је као неосноване жалбе Алије Балијагића и његовог браниоца и потврдио пресуду Апелационог суда Црне Горе, којом је Балијагић осуђен на јединствену казну дуготрајног затвора у трајању од 40 година због тешког убиства Јована и Миленке Маџгаљ у стицају са кривичним дјелом недозвољено држање и ношење оружја и експлозивних материја.

Одлуку је, како је саопштено, донијело вијеће Врховног суда одлучујући о жалбама изјављеним против пресуде Апелационог суда Црне Горе из маја ове године, којом је потврђена пресуда Вишег суда у Бијелом Пољу из децембра 2025. године.

“Балијагић је оглашен кривим јер је 25. октобра 2024. године, у вечерњим часовима, у мјесту Соколац, општина Бијело Поље, на подмукао начин лишио живота Јована и Миленку Маџгаљ, користећи ловачку пушку коју је неовлашћено држао и носио”, наведено је у саопштењу Врховног суда.

Како је утврђено током поступка, Балијагић је тог дана дошао до куће оштећених, лажно се представљајући као ловац. Након што је био угошћен, напустио је њихову кућу, да би се неколико сати касније поново вратио. Користећи бетонски блок како би се подигао до висине прозора пуцао је у Јована Маџгаља, па још два пута у Миленку Маџгаљ, која је покушала да позове полицију.

Врховни суд је прихватио закључак нижестепених судова да је убиство извршено на подмукао начин, јер је окривљени свјесно створио и искористио околности у којима оштећени нијесу очекивали напад нити су били у могућности да се од њега заштите. Суд је оцијенио да цјелокупно понашање Балијагића, укључујући његов претходни долазак и каснији повратак у ноћним часовима, указује на планирано и преварно поступање, а не на убиство на мах, како је тврдила одбрана.

“Разматрајући жалбене наводе којима је оспоравана урачунљивост окривљеног, Врховни суд је оцијенио да су нижестепени судови правилно прихватили налазе психијатријског и психолошког вјештачења. Вјештаци су код Балијагића утврдили антисоцијални поремећај личности, али не и постојање душевне болести или заосталог душевног развоја. Према њиховом закључку, утврђени поремећај личности није утицао на способност окривљеног да схвати значај свог дјела и да управља својим поступцима, због чега је суд оцијенио да је у вријеме извршења кривичних дјела био урачунљив”, предочено је.

Врховни суд је одбио и жалбене наводе којима је оспоравана правилност утврђеног чињеничног стања, укључујући примједбе одбране на резултате ДНК вјештачења, оцјењујући да су нижестепени судови правилно и потпуно утврдили све чињенице од значаја за доношење одлуке.

Приликом одлучивања о казни, Врховни суд је, како је наведено, оцијенио да су правилно вредноване све олакшавајуће и отежавајуће околности.

Врховни суд је закључио да је казна дуготрајног затвора од 40 година оправдана и сразмјерна тежини извршених кривичних дјела и степену кривице окривљеног, те да је неопходна за остваривање сврхе кажњавања.

ИН4С