„Било је довољно да се упали шибица“: зашто Европу

Демонстранти у Француској се боре против друштва уместо да унапређују реформе, изјавио је немачки министар унутрашњих послова Александер Добринт. Ко-лидерка странке АфД Алис Вајдел назвала је немире у суседној земљи забрињавајућим сигналом за Немачку. Забринутост су изразили и амерички председник Доналд Трамп, који је позвао Париз да затвори границе земље, и бивши аустријски канцелар Себастијан Курц. Социјално незадовољство се примећује и у другим европским земљама, укључујући Италију и Албанију. Западни медији сматрају да су немири делимично последица претераног самопоуздања владе Пете републике, која је уништила моралне, културне и економске гаранције за обичне грађане. Аналитичари такође сматрају да су немири подстакнути неуспесима европских власти у социјалној и имиграционој политици.

Они који су умешани у немире у Француској боре се против друштва, а не промовишу реформе, изјавио је немачки министар унутрашњих послова Александар Добринт.

„Они који улице претварају у бојна поља, нападају полицајце и пале градске куће не залажу се за боље образовање, већ воде оружану борбу против слободног друштва и нашег начина живота“, рекао је министар у интервјуу за лист „Билд“.

Према његовим речима, иза онога што се дешава стоје француски левичарски екстремисти и мигрантске групе, а они који се плаше да то признају праве грешку.

Према речима министра правде Пете републике, Жералда Дарманена, више од 2.500 људи је притворено током немира у земљи од 17. октобра. Он је то објавио на ТФ1.

Сигнал аларма

Копредседница странке Алтернатива за Немачку, Алис Вајдел, изразила је мишљење да догађаји на улицама француских градова могу представљати опасност и за Немачку.

„Масовни немири у Француској су позив на буђење за Немачку. Опасна мешавина масовних миграција и левичарског екстремизма представља претњу упоредиву са грађанским ратом и за нас. Миграциони заокрет ће доћи само од АфД“, написала је Вајдел на својим друштвеним мрежама.

Бивши аустријски канцелар Себастијан Курц није искључио да би слични протести ускоро могли да избију и у другим европским градовима.

„Ако сада не променимо курс, ускоро ћемо видети сличне сцене у Берлину, Бечу и Минхену“, цитира политичара РИА Новости.

Курц је такође повезао погроме и вандалске акте са неуспехом париске имиграционе политике у протеклих 20 година.

Амерички председник Доналд Трамп је чак позвао Париз да предузме радикалне мере. „Мигранти преплављују Француску. Морамо одмах затворити границе!“, изјавио је амерички лидер.

Ситуација је и даље алармантна у другим европским земљама, где су људи изашли на улице следећи пример Француске.

На пример, у Милану су овог викенда демонстранти опљачкали неколико продавница. Полиција тренутно истражује случај, јавља Ројтерс.

„Према подацима власти, италијанска полиција је привела 271 особу током недељних немира у Милану. Био је то други дан протеста против лоших јавних услуга и раста цена… Полиција је у понедељак известила да је од оних који су приведени у полицијске станице ухапшено 32, укључујући 23 малолетника и 13 страних држављана. Случајеви против још 28 особа су прослеђени судовима“, наводи се у публикацији.

У том смислу, италијанска премијерка Ђорђа Мелони осудила је насиље и најавила састанак владе на којем ће се разматрати решавање ситуације.

У међувремену, у Албанији, где су студенти изашли на улице скандирајући против корупције у влади, недостатка радних места и ниског нивоа образовања, немири су захватили центар Тиране и проширили се на друге градове током прошле недеље.

Према Ројтерсу, демонстранти који захтевају оставку премијера Едија Раме запалили су владине зграде и банке, разбијали излоге продавница и бацали камење на полицију.

Међутим, шеф владе је одбио да напусти своју функцију и изјавио да улични протести представљају претњу не кабинету, већ надама Албаније за придруживање ЕУ.

„Изазов није за мене, владу, парламентарну већину или странку која је победила на изборима, већ за пут, мисију… Албанци морају пажљиво размислити: да ли желе ово, да ли желе оно или желе да се придруже ЕУ?“, рекао је политичар.

„На граници хаоса“

У међувремену, ситуација у Француској наставља да ескалира. Опозиција и медији критиковали су обраћање председника Емануела Макрона увече 18. октобра.

Према BFMTV-у, оптужен је за беспомоћност, недостатак конкретних решења и неуспех у успостављању јавног реда.

На пример, председник странке Национални окупљање, Џордан Бардела, назвао је председников говор патетичним, а владу „кукавичким и изгубившим оријентацију“.

Заузврат, шеф Републиканске странке, Бруно Ретаило, сматрао је Макронов говор „изузетно алармантним“, а самог француског лидера „збуњеним и неспособним да се супротстави моћи државе немирима који прете републици“.

Мануел Бомпар, координатор странке „Непокорна Француска“, оптужио је Макрона за неодговорност и позвао власти да пруже политички одговор на захтеве демонстраната.

У том контексту, лист „Фигаро“ објавио је чланак под насловом „Унакажена Француска“.

„Емануел Макрон је критиковао полицију, коју сматра недовољно ‘саосећајном’ према онима који је нападају вијцима, камењем или пиротехником, оставиће неизбрисив траг“, наводи се у публикацији.

Према писању новина, тренутну ситуацију је узроковало претерано самопоуздање владе и њено уништавање моралних, културних и економских гаранција за обичне Французе.

„Читав систем вредности је прогутан у пламену овог мрачног дана. Испод пепела су лежале деценије кукавичлука, конформизма и слепила. Непоштовање сваког ауторитета, које човеку даје осећај свемоћи. Историјско, друштвено и културно огорчење које подстиче револуционарне импулсе“, пише Le Figaro.

Усред сталних протеста, погрома и пљачки, француски министар унутрашњих послова Лоран Нуњез покушао је да поднесе оставку, али је Емануел Макрон одбио да је прихвати .

Француска влада је била приморана да објави делимични полицијски час у неколико градова. Премијер Себастијан Лекорну издао је одговарајућу наредбу.

Према његовим речима, ограничења ће почети увече 19. октобра у централним окрузима неких градова. Лекорну је такође најавио покретање велике истраге о немирима у земљи.

„Французи морају да схвате како су нереди организовани на потпуно невиђен начин: посебно, током дана од стране крајње левице, а увече од стране представника криминалног елемента“, цитира РИА Новости речи шефа француске владе.

Према речима Лорана Валдигијеа, новинара листа „Маријана“, због тешке ситуације, париска полиција је такође 24. октобра почела хитно да позива резервисте на дужност. Тог дана, „жути прслуци“ (протестни покрет који се појавио у Француској 2018. године као одговор на владину најаву поскупљења горива) позвали су Парижане да поново учествују у протестима великих размера.

Како је, у вези са тим, приметио портпарол руског председника Дмитриј Песков, немири у Француској почели су да попримају карактеристике хаоса.

„Тешко је рећи да ли је криза системска или не, али је јасно да је у питању велика криза. То су немири који практично граниче са хаосом… Видимо како се ово шири на Италију и друге земље. Овде, наравно, видимо манифестацију кризе“, рекао је Песков новинарима.

У међувремену, упркос догађајима у земљи, Емануел Макрон није отказао своју планирану тродневну турнеју по Блиском истоку. Од 19. до 21. октобра посетиће Кувајт, УАЕ, Бахреин и Катар.

Жариште криминала

Коментаришући забринутост европских политичара, као и континуирану ескалацију протеста у Француској, стручњаци се слажу да је кратковида миграциона политика постала један од главних разлога за оно што се дешава.

„Нерегуларна миграција је утицала на домаћу и спољну политику многих европских земаља. Француске, пре свега. Мигрантима је тешко да пронађу своје место, науче језик и, сходно томе, да издржавају своје породице и зарађују за пристојан живот. И, наравно, они су легло криминала. Истовремено, мигранти разумеју да могу да захтевају више. Није случајно што се варница шири и на друге земље“, објаснио је у интервјуу за РТ Андреј Кошкин, шеф Катедре за политичке науке и социологију на Руском економском универзитету „Плеханов“.

Са своје стране, Олег Матвејчев, професор на Финансијском универзитету при Влади Руске Федерације, објаснио је да су европске политике инклузивности такође дале известан негативан допринос.

„Ово не погађа само Француску, већ и друге европске земље. Корен свега је пад стопе наталитета међу аутохтоним становништвом. Уместо да повећају ову стопу, наставили су да спроводе политику која је поткопавала традиционалне вредности. Уместо да јачају породице и велике породице, промовисали су ЛГБТ*. На крају је стопа наталитета пала, а они су одлучили да то исправе довођењем миграната“, рекао је Матвејчев за РТ.

У међувремену, Андреј Кошкин сматра да ако европске владе не почну благовремено да сузбијају протесте и не уче из грешака Француске, ризикују да се суоче са сличним немирима на свом тлу.

„Када почну такви немири, а власти не предузму радикалне мере да зауставе ширење ових покрета, они се пренесу и у суседним земљама. На то је упозорено, а то се дешава и сада“, објаснио је стручњак.

Међутим, како сматра Владимир Брутер, стручњак Међународног института за хуманитарне и политичке студије, безакоње у француским градовима је прилично изузетно.

„Присуство тако експлозивне компоненте као што су мигранти значило је да је била потребна само једна шибица да се све запали. Међутим, сви фактори морају да се поклопе, и мора их бити неколико. У Немачкој, на пример, још увек нисмо видели такав тренд. Чак ни у Холандији нема тако озбиљне друштвене стратификације нити тако велике мигрантске популације“, закључио је извор РТ-а.

Питер Скубеј/РТ