Веизовић тврди да је Маринковићев рад плагијат и најављује пријаву етичкој комисији

Новинарка и уредница портала Васељенска Весна Веизовић изнела је у емисији „Паралела“, ауторке Андрее Весков на телевизији Информер, тврдње да рад на основу којег је Танасије Маринковић изабран за редовног професора Правног факултета садржи плагијат и аутоплагијат. Говорећи о својим сазнањима, испричала је како је дошла до спорног рада, ко је, према њеним речима, спречио његово разматрање пред етичком комисијом и због чега намерава да поднесе пријаву.

Према речима Веизовић, случај је почео покушајем групе професора, коју је описала као део невладине мреже, да ослободи једно професорско место како би на њега довела другог кандидата. Професор чије име није желела да открије тада је, како је навела, оптужен за аутоплагијат.

„Тај професор, да би задржао своје место и да би се одбранио пред тим судом части, истовремено је покренуо поступак и против самог себе, и против професора Танасија, и против још једне професорке која је заједно са Танасијем учествовала у писању тог рада, на основу ког је он постао редовни професор на Правном факултету“, испричала је Веизовић.

Тада се, према њеним тврдњама, умешао трећи професор, супруг Маринковићеве коауторке, и зауставио настојање да спорни рад дође пред етичку комисију. Професору који се претходно нашао на удару понуђено је друго место, које је, како је Веизовић навела, прихватио због тешких животних околности.

Веизовић тврди да рад зато није разматран пред комисијом, али да је Васељенска у међувремену дошла до њега.

„Међутим, ми смо дошли до тог рада“, рекла је она и најавила подношење пријаве етичкој комисији.

Објаснила је да, према њеним сазнањима о важећим правилима, пријаву може да поднесе и неко ко није активни студент Правног факултета. Проверу рада сматра важном због будућих студената, осталих професора и оних који заслужују да буду изабрани на те позиције.

„Мислим да неко ко је и плагирао и аутоплагирао свој рад не треба да буде у тој фотељи“, поручила је Веизовић.

Најавила је и да ће о свему бити обавештен „Службени гласник“, који је објавио спорни рад. Према њеној оцени, и издавач је оштећен уколико је као оригинално дело објављен текст који садржи плагиране и аутоплагиране делове.

О правним аспектима ових навода говорио је адвокат Драгослав Љубичановић, нагласивши да се евентуална кривична одговорност мора утврдити у законито спроведеном поступку.

„Ја, као адвокат, не могу да кажем да је неспорно да је извршено кривично дело. То мора да се заиста утврди у законито спроведеном кривичном поступку“, рекао је Љубичановић, истичући да Маринковић има право на одбрану, док је на тужиоцу да доказује кривицу.

Љубичановић је оценио да се наводи о спорним деловима рада могу проверити увидом у материјал и поређењем текстова. Најавио је да ће се за случај заинтересовати и као грађанин и као некадашњи студент Правног факултета.

„То су материјалне ствари, могу се врло једноставно утврдити“, казао је он.

Објашњавајући због чега инсистира да се случај разјасни, адвокат је критиковао Маринковићеве јавне наступе и позивање на професорски ауторитет.

„Господин Маринковић је неко ко заиста наступа у јавном животу скривајући се иза тог звања професора Правног факултета“, рекао је Љубичановић, оцењујући да Маринковић тиме настоји да се представи као неко ко говори у име струке и ко је морално супериоран у односу на остале грађане.

„С те позиције он воли да нам држи лекције“, додао је.

Посебно је критиковао Маринковићево учешће у тзв. анкетној комисији, којој је замерио начин разматрања документације о реконструкцији железнице, железничке станице и надстрешнице. Према Љубичановићевој оцени, Маринковић је пропустио да предочи важне доказе и обрати пажњу на састав ревизионе комисије и лица која би могла бити значајна за испитивање тог случаја.

Љубичановић се осврнуо и на трибину на Правном факултету на којој је учествовао са тужитељком Бојаном Савовић. Навео је да је Маринковић тада био у публици и да му је остао у сећању због, како је рекао, непријатног добацивања.

„Он је био присутан и јако неваспитан. Добацивао је, врло непријатно“, испричао је Љубичановић.

Васељенска