Загорка Доловац се после 16 година сетила закона: За изборе рок од 24 сата, а где је била док је Србијом владало насиље?

Врховна јавна тужитељка Загорка Доловац, која се на челу српског тужилаштва налази готово 16 година, свега пет дана пред парламентарне изборе одлучила је да покаже како правосуђе може да ради брзо и ефикасно. За разлику од ситуације са случајем пада надстрешнице у Новом Саду када је трагично страдало 16 људи, где је свесно дозволила низ пропуста у раду тужилаштва и тиме изазвала гнев народа, сада тражи хитно поступање по пријавама за кривична дела против изборних права, уводи посебне евиденције и прети дисциплинским поступцима. Саговорници Васељенске са разлогом постављају питање, где је та одлучност била претходне две године, када је Србија била суочена са насиљем, блокадама, уништавањем имовине и нападима на полицију, али и зашто је годинама толерисано политичко деловање појединих тужилаца, попут Бојане Савовић, против које је поднето чак 13 дисциплинских пријава.

Према новом општем обавезном упутству које је потписала Загорка Доловац, јавна тужилаштва у Србији мораће у року од 24 часа да формирају предмет по кривичној пријави за кривична дела против изборних права, док у року од 48 часова од доделе предмета морају да започну прикупљање информација и доказне радње.

Предвиђено је и именовање посебних координатора, успостављање евиденција, редовно извештавање Врховног јавног тужилаштва и обавештавање јавности о предузетим радњама. За непоступање по упутству мора се испитати и основ за дисциплинску одговорност.

Судећи из наведеног, Загорка Доловац итекако зна како да организује рад тужилаштава, да одреди рокове, успостави контролу и затражи одговорност оних који не поступају по налозима, али и даље остаје нејасно због чега ту исту одлучност није показивала претходних година, а нарочито током последње две, када су се широм Србије смењивале блокаде саобраћајница, насилни инциденти, напади на полицијске службенике и покушаји насилних упада у институције.

Како наводи извор Васељенске из тужилаштва, баш овај период отвара озбиљно питање одговорности врха тужилачке организације. Према његовој оцени, није спорно да кривична дела против изборних права захтевају хитно поступање, али је спорно то што иста ефикасност није захтевана у бројним другим случајевима у којима су били угрожени безбедност грађана, јавни ред и рад државних институција.

Посебно је важно и питање претпоставке невиности, правни стручњаци упозоравају да је ово саопштење Доловац последње зелено светло блокадерским тужиоцима из а којих је она стајала као браник све ово време и да им је њој јасно да више нема шта да изгуби, посебно након што је председник Александра Вучић најавио да за оне који раде или су радили свесно против државе, неће бити места у државним установама.

„Посебно забрињава могућност да ново упутство врховне тужитељке буде искоришћено за нове политичке обрачуне у току и након избора. Најпростије да објасни, довољно је да неко поднесе кривичну пријаву против политичког противника, па да тужилаштво мора хитно да формира предмет и започне проверу навода. То, међутим, не значи да је пријављена особа крива, нити да против ње постоје докази, али се баш ту отвара простор за могуће злоупотребе. Уколико би политички ангажовани тужиоци користили ово упутство за покретање неоснованих поступака против политичких неистомишљеника, грађани би могли да се нађу под притиском институција само зато што не подржавају одређену политичку опцију“, наводи саговорник Васељенске и додаје да се овде свесно изоставља претпоставка невиности јер је и саопштење чист политички потез.

Наш извор указује да је врх тужилаштва имао законске механизме да захтева доследно и ефикасно поступање, контролише рад нижих тужилаштава и покреће питање дисциплинске одговорности тамо где за то постоје основи. Уместо тога, јавност је, према његовој оцени, током претходне две године могла да види озбиљне разлике у поступању према учесницима политички мотивисаних инцидената.

Ипак, најупечатљивији пример спорног односа према дисциплинској одговорности, како оцењује наш извор, представља случај јавне тужитељке Бојане Савовић.

„Сетите се само случаја тужитељке Бојане Савовић, која осим што је јавно учествовала у трибинама политичке иницијативе ПроГлас, на протестима као говорник испред студентске организације, она је давала упуства блокадерима како да нападну полицију, а затим шта да раде а да полиција не сме да им врати. Затим је говорила о томе како тајно сарађује са браниоцима ухапшених, „јер постоји неки глупи закон“ па не сме јавно. На истом снимку Савовићка наводи и групу од неколико стотина тужилаца и судија који исто поступају, односно крше закон, Доловац је тај снимак чула, против Савовић је покренут поступак, али нема епилога, “ подсећа извор Васељенске.

Према сазнањима Васељенске, против Савовић је до сада поднето чак 13 дисциплинских пријава, али ниједна није довела до њеног санкционисања. Реч је о тужитељки чије је јавно политичко деловање, укључујући наступе на скуповима и трибинама повезаним са блокадерским покретом, у више наврата отварало питање поштовања законских ограничења која важе за носиоце јавнотужилачких функција.

Извор Васељенске из тужилаштва оцењује да случај Савовић најбоље показује двоструке аршине унутар система. Он сматра да је Загорка Доловац, кроз начин на који је систем реаговао на дисциплинске пријаве против Савовић, практично омогућила њену заштиту од одговорности, док је истовремено толерисано спорно политичко деловање појединих тужилаца.

„Таква пракса ни представљала само заштиту појединаца већ и толерисање поступања за које постоји озбиљна сумња да је супротно законским обавезама носилаца јавнотужилачких функција.“ На тај начин, сматра наш извор, подривано је поверење у непристрасност тужилаштва и стваран утисак да за тужиоце блиске блокадерском покрету важе другачија правила, што је са друге стране допринело порасту насиља и извршењу кривичних дела без исхода.

Зато најновије сапштење врховне тужитељке на дисциплинску одговорност делује посебно противречно:

„Она сада од тужилаца тражи поступање у строго прописаним роковима, уз могућност покретања дисциплинског поступка, а досадашња пракса у предметима против политички експонираних тужилаца оставља простор за озбиљну сумњу у једнаку примену закона.“

Најтежи пример потребе за потпуном и непристрасном истрагом остаје трагедија у Новом Саду, када је пад надстрешнице Железничке станице однео 16 живота. И поред поступака који су покренути, у јавности и даље постоје бројна питања о појединачној одговорности свих који су учествовали у пројектовању, стручној контроли документације, извођењу радова, надзору и пуштању објекта у употребу, али и пре свега о раду самог тужилаштва у Новом Саду и ТОК-а у Београду.

„Ми смо имали ситуацију да само 24 сата након пада надстрешнице тужилаштво у Новом Саду наложи уклањање шута испод надстрешнице. То прво није обичан шут, него доказни материјал и друго то није могло да се деси без да она одобри. Па чак и да није она одобрила, реч једну још није рекла поводом тога“, каже извор и додаје да осим тога што је случај без преседана, никада није поставила питање како то да су лица из Републичке ревизионе комисије која су прегледала радове и давала оцену радова на Железницама, између осталог и надстрешницу која се обрушила, не само што нису позвана на одговорност, него су се нашла а тзв „студентској листи“ као кандидати за народне посланике.

Према оцени извора Васељенске, надлежни органи морали су да обезбеде потпуно разјашњење улоге сваког лица које је учествовало у контроли и одобравању релевантне документације. То подразумева утврђивање шта је ко потписао, на шта се потпис односио и да ли су евентуални пропусти могли имати последице по безбедност објекта. Наш саговорник ту узима у обзир претпоставку невиности и додаје да чланство у комисији само по себи не доказује кривицу, али ни каснији политички ангажман не може бити разлог да било чија улога остане изван провере надлежних органа.

Он додаје да је недопустиво да се трагедија са 16 жртава претвори у главни политички симбол једне изборне листе, а да истовремено остану неразјашњена питања о конкретним стручним и институционалним надлежностима појединих политички ангажованих лица.

„Тужилаштво мора да утврђује одговорност на основу доказа, без политичких изузетака и без обзира на то да ли се одређено лице налази на власти, у опозицији или на такозваној Студентској листи. Загорка Доловац готово 16 година руководи тужилаштвом, за то време имала је довољно прилика да успостави систем у којем се на сваки доказ о кривичном делу реагује благовремено, а закон примењује једнако према свима, уместо тога ми имамо сада тужилаћки систем у који јако мало грађана има поверења.“

Загорка Доловац зато јавности дугује много више од новог упутства, пре свега одговоре које није стигла да искаже ни пред Скупштинским одбором за правосуђе који јој није изгласали даље поверење, дугује одговоре о досадашњем поступању тужилаштва, о заштити политички ангажованих тужилаца, о неједнакој примени дисциплинске одговорности и о свим случајевима у којима је изостала правовремена реакција државних органа, али и о сарадњи са страним службама.

Весна Веизовић / Васељенска

Овај медијски садржај настао је у оквиру пројекта „Утицај струковних невладиних организација (НВО) на независност судија и самосталност тужилаштва у правосуђу“, који је суфинансиран од стране Министарства информисања и телекомуникација Републике Србије.

Ставови изнети у овом медијском садржају нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.