МАКРОН ПОРУЧИО БЛОКАДЕРИМА: Нове нереде нећемо дозволити, држава појачава безбедносне мере и изводи војску на улице!

Француски председник Емануел Макрон обећао је да ће спречити ново насиље на протестима и назвао „глупим“ и „неприхватљивим“ коментаре појединих страних лидера о немирима у Француској.

За суботу су најављена нова окупљања, док синдикати настављају притисак због високих трошкова живота и лоших јавних услуга, након што преговори са владом нису донели договор.

Председник Француске Емануел Макрон обећао је у среду да ће спречити понављање насиља са протеста одржаних прошлог викенда током нових окупљања планираних за наредне дане. Истовремено је као „глупе“ и „неприхватљиве“ одбацио коментаре појединих страних лидера о немирима.

Главни француски студентски синдикат УНЕФ позвао је на нова окупљања у суботу, док је група „Жути прслуци“, која се појавила као снажан антиестаблишментски покрет 2018. године, пријавила планове за марш кроз центар Париза истог дана.

Напори да се ублаже друштвене тензије нису донели значајан напредак, пошто су се синдикати обавезали да ће наставити генерални штрајк 5. новембра како би указали на високе трошкове живота и смањење јавних услуга, након што су преговори са владом завршени без договора.

Француску су 17. октобра погодили једни од најтежих урбаних немира последњих година, на маргинама протеста широм земље. Догађаји су шокирали нацију и због својих размера и због очигледне неспособности полиције да их обузда.

Макрон је рекао да ће се у четвртак састати са званичницима обавештајних служби и високим министрима како би разговарали о кризи.

„Они који желе да изазову нереде у центрима градова следеће суботе биће спречени у томе“, рекао је Макрон новинарима током посете Катару, где покушава да склопи енергетске споразуме док се Француска бори са растућим трошковима горива.

Макрон оптужио стране лидере за ширење дезинформација

Макрон је оптужио поједине стране лидере за ширење дезинформација о ономе што се догодило.

Председник Сједињених Америчких Држава Доналд Трамп посебно је окривио имигранте и радикални ислам, не пружајући доказе за своје тврдње, и поручио да немири у Француској представљају упозорење Американцима.

На питање да ли мисли на Трампа, Макрон је одговорио:

„Између осталих.“

Додао је да поједини страни политичари покушавају да прикупе политичке поене на рачун Француске.

„Након тога дошло је до страних дезинформација, што је изазвало коментаре многих, укључујући и стране лидере, који су били колико неприхватљиви толико и глупи“, рекао је Макрон.

Трошкови задуживања порасли због забринутости инвеститора

Забринутост инвеститора због ситуације у Француској одразила се и на финансијска тржишта. Трошкови задуживања француске владе порасли су ове седмице, подигавши приносе на референтне десетогодишње обвезнице на пет одсто, што је њихов највиши ниво од јула 2002. године.

Аналитичари оцењују да овакво кретање одражава страховање да би немири могли да закомпликују настојања владе да поправи оптерећене јавне финансије у тренутку када већ расту притисци на буџет.

Премијер Себастијан Лекорни састао се са синдикалним лидерима у покушају да смири кризу, али није било знакова напретка. Радничке организације навеле су да нису добиле ниједан конкретан одговор на захтеве у вези са платама и јавним службама.

„Наши захтеви уопште нису узети у обзир“, изјавила је Софи Бине, лидерка левичарског синдиката ЦГТ.

„Дошло је време да мобилизацију подигнемо на виши ниво“, додала је она, потврђујући национални штрајк следећег месеца.

Протести одражавају дубље незадовољство у Француској, где су високи трошкови енергената, притисак на кућне буџете и забринутост због стања јавних служби подстакли растући осећај фрустрације међу радницима и младима.

Друга узастопна ноћ локалног полицијског часа протекла је без већих инцидената у областима погођеним хаосом, пруживши влади известан предах док се припрема за нове демонстрације.

Владини министри обећали су знатно појачане безбедносне мере за предстојећу суботу, након што су признали пропусте у првобитној реакцији. Очекује се да ће, уз додатне полицијске снаге, бити распоређена и војска.

Министар правде Жералд Дарманен изјавио је у среду да је око 2.500 људи приведено након протеста 17. октобра, додајући да је 917 осумњичених упућено на кривично гоњење, док су 174 особе већ у затвору.

Протести широм Европе

Немири су изазвали снажне политичке реакције уочи председничких избора следеће године, док кандидати крајње деснице и радикалне левице бележе добре резултате у истраживањима јавног мњења.

„Влада је изгубила контролу над свим“, изјавила је лидерка крајње деснице Марин ле Пен за радио „Франс инфо“.

Радикално левичарска странка Непокорена Француска, која негира оптужбе министара да подстиче немире, критиковала је планове о распоређивању војника на улицама Париза.

„Демонстранти нису унутрашњи непријатељи. Француска влада не сме да води рат против сопственог народа“, навела је посланичка група Непокорене Француске у саопштењу.

Протести у другим европским земљама појачали су забринутост да би незадовољство због животног стандарда могло да се прошири у тренутку када се многе државе суочавају са буџетским проблемима.

У Грчкој су хиљаде студената и наставника у среду изашле на улице, захтевајући већа државна издвајања за образовање, боље услове и мање претрпане учионице, придружујући се тако демонстрантима у другим европским земљама.

У међувремену, Италија је у уторак усвојила низ безбедносних мера, укључујући увођење новог кривичног дела насилног учешћа у демонстрацијама и строже казне за изгреднике, као одговор на нереде од прошлог викенда.

Курир