Село Церница на КиМ: Васкрсење једног од најстрадалнијих српских места

Село Церница код Гњилане годинама је носило терет једног од најстрадалнијих српских места на Косову и Метохији, посебно у периоду од 1999. до 2003. године. Ипак, за оне који у њему живе, ово село представља много више од историјске голготе — оно је симбол опстанка, васкрса и живота који се осећа у сваком кутку. Док се хода селом, ваздух мирише на свеће и тамјан, али истовремено носи мирис пролећа и неизрусне радости.

Професор информатике у локалној школи у Церници, Никола Нисић, истиче да село данас има тек око стотинак становника. Пре 1999. године у селу је било сто кућа, док их је данас свега тридесетак.

Иако су имали тешко детињство на које су навикли, мештанима највише недостају људи — многи су отишли, а поједини се и даље не усуђују да посете ово место.

„Кад се негде помене Церница, сви одмах мисле – гето, и свако се плаши Цернице због страдања која су се овде дешавала. Али ко год да дође овде, бар људи који посећују цркву или долазе у госте код нас, осете одмах добродошлицу. И некад кажу ‘Ми кад чујемо Церница, мислимо буквално решетке на прозорима’”, наводи Нисић.

Упркос свим изазовима, Никола и његови вршњаци дају све од себе да остану на свом вековном огњишту.

„Ја и другови који смо овде остали завршили смо факултете, хвала Богу, запослили се у нашој школи где смо од првог дана. Мој први школски дан био је у приватној кући која је била у рушевинама тада када смо кренули. Буквално наши столови нису били ђачки столови, него столови за свадбу и шаторе — шаторски столови. Трудимо се, дајемо све од себе да одржимо то своје другарство и будемо овде на свом огњишту где се најбоље осећамо”, наглашава он.

У недостатку кафића, једино место за окупљање младих је кошаркашки терен, изграђен уз подршку пријатеља и донатора. Пошто фудбалски терен не постоји, дружење је везано за кошаркашку лопту, док се повремени изласци организују у суседним српским селима. Продавница у селу не ради већ годинама, па ноћног друштвеног живота у класичном смислу нема.

Кошарка је у Церници постала много више од спорта – она представља тачку окупљања која враћа успомене на период пре 1999. године и некадашње велике вашаре, писао је раније Косово онлајн. Турнир који се организује у знак захвалности жртвама окупља велики број људи и доноси дечју грају и осећај слободе.

„Надамо се да ћемо Церницу да прославимо и да буде позната као место добрих кошаркаша”, поручује Никола са осмехом.

Говорећи о свакодневним проблемима, истиче да је укидање српског динара најтеже пало старијим мештанима којима је отежано путовање до Бујановца ради подизања пензија. За младе је ситуација такође компликована због вишечасовних чекања на административним прелазима приликом одласка у централну Србију.

Мештанин Милан Симијоновић истиче слогу као главну карактеристику преосталог становништва. Традиција позивања целог села на свадбе и заједничко одржавање цркве и изградња омладинског центра сведоче о јединству које се данас ретко среће. Ипак, недостатак омладине остаје највећи горући проблем.

„Детињство је било баш много тешко и неиздрживо, али опет, уз Бога смо некако сви опстали, ту смо. Има доста наших другова који су отишли. Најтежи период је кад нестају људи, кад нестају другари, ти немаш са ким да се дружиш”, објашњава Милан, додајући да се упркос тешкоћама и даље тражи начин за опстанак.

Посетиоци који у Церницу долазе из Републике Српске, Београда, Новог Сада и других крајева често долазе са предрасудама и сликом „живота иза решетака”, али након посете одлазе са осећајем благословености, слободе и наде.

На питање шта ове младе људе држи на Косову и Метохији након толико трагедија, одговор проналазе у унутрашњој снази и вере у боље сутра.

Жељу за остастанком потврђује и наставник руског језика Лазар Петровић, чији је четворогодишњи брат страдао међу жртвама у Церници. Управо због потребе за окупљањем млади су покренули иницијативу и уз помоћ хуманитарних организација попут „Сви за Космет” започели изградњу Омладинског центра. Идеја је настала спонтано, након једне прекинуте кошаркашке утакмице због кише, када се показала потреба за затвореним простором за дружење са гостима из Србије.

Церница данас остаје сведочанство младости, стварања и неодвојивог духа слободе који пркоси свим искушењима.

Компас инфо