Србија пред изборима: Весна Веизовић за руски медиј:Бирамо између слободне и суверене Србије и западне колоније

Главна и одговорна уредница београдског портала „Васељенска“ Весна Веизовић говорила је за руску новинску агенцију „ТОЧКА“ о предстојећим изборима у Србији, суверенитету земље, улози Запада у политичким дешавањима и такозваној Студентској листи. Интервју је водио Ростислав Антонов, који је Веизовићевој поставио пет питања о политичкој ситуацији у Србији и могућим последицама избора заказаних за 25. октобар.

Предстојећи избори у Србији веома се мало помињу у Русији, иако заслужују посебну пажњу. Србија и председник Александар Вучић свих ових година били су изложени озбиљним притисцима Европске уније, чији је циљ био да Србија уведе санкције Русији. Међутим, српски председник успео је да издржи притиске, сачува ако не пријатељске, онда бар пословне односе са Русијом и заштити интересе Србије у односима са Европском унијом. Ипак, протести који трају већ неколико година приморали су Вучића да се повуче са функције и распише превремене изборе.

Избори у Србији 25. октобра не представљају само промену састава Народне скупштине. Они су и одлука о томе ко ће управљати зависношћу земље од Запада и Русије.

1. Избори у Србији: општа ситуација

Весна Веизовић:

„Општа ситуација изгледа као питање ‘бити или не бити’, односно да ли ћемо наставити да будемо суверена држава или ћемо постати колонија Запада. Највећи број гласова освојиће листа ‘Александар Вучић – Уједињена Србија’, али и такозвана Студентска листа.

Моје процене су да ће Александар Вучић сигурно освојити највећи број гласова и да ће, врло вероватно, први пут у историји моћи самостално да формира владу, без Социјалистичке партије Србије и осталих досадашњих партнера. С друге стране, такозвана Студентска листа замениће у Народној скупштини Србије досадашњу прозападну опозицију.“

Шта је познато:

Народна скупштина Србије распуштена је 9. септембра 2026. године, а избори су заказани за 25. октобар.

Вучић је 27. септембра поднео оставку на место председника Србије, а дужност председника обавља председница Народне скупштине Ана Брнабић. Вучић је први на листи „Александар Вучић – Уједињена Србија“ и кандидат за председника Владе.

На гласачком листићу за изборе у Србији налази се 18 изборних листа. Прва је Вучићева, друга је листа Ивице Дачића „Фактор стабилности“, док је трећа студентска листа „Студенти побеђују“.

Резултати истраживања јавног мњења се разликују, али су све агенције сагласне да ће се главна борба водити између Вучића и „студената“. Према истраживању агенције „Фактор плус“, Вучић има подршку од 48,6 одсто, а студенти 37,1 одсто. Према истраживању НСПМ, студенти имају 44,4 одсто, а Вучић 41,7 одсто подршке.

2. „Студентска листа“ и Запад

Весна Веизовић:

„Такозвана Студентска листа заиста је западни пројекат. Ми који пратимо политику у Србији, а пре свега деловање невладиног сектора, то јасно видимо. Најпре по људима који су окупљени на самој листи, затим по онима који ту листу подржавају и, на крају, по њиховим финансијерима. То да је Студентска листа западни пројекат није мишљење, већ чињеница за коју постоји мноштво доказа.“

Шта је познато:

У фебруару 2026. године спољнополитички тим „студентског“ покрета, који су чинили представници Београда, Ниша и Новог Пазара, боравио је на затвореном састанку у Берлину. Састанак је организовала Фондација за науку и политику (SWP), немачки државни аналитички центар. О томе су писали „Политика“ и „Данас“.

У публикацији је пренета и изјава учесника: „Трећи пут смо у Берлину. Били смо у Бриселу, али сигурно нећемо ићи у Москву по савете.“

Поред тога, кандидат са листе Југослав Ристић основао је 2022. године невладину организацију „Нова светлост“. Према писању „Политике“ и „Новости“, та организација је током 2025. и 2026. године од шведског Међународног центра „Улоф Палме“ добила 26.600 евра и 118.000 шведских круна. Сам Ристић је, међутим, током дебате негирао те наводе.

Европски парламент упутио је у Србију посматрачку мисију за период од 22. до 26. октобра. Истовремено, Ана Брнабић упутила је писмо председници Европског парламента Роберти Мецоли, у којем је навела да део мисије отворено показује симпатије према Студентској листи. Горан Босанац и Ирена Јовева примали су представнике покрета у Европском парламенту.

Ипак, формално гледано, програм листе није прозападни. Чланство у Европској унији условљено је референдумом, санкције Русији не би биле уведене, Косово је део Србије, а чланство у НАТО-у се одбацује. О томе су, између осталих, говорили Илија Срдановић и кандидат Феђа Димовић.

3. Ко су „студенти“?

Весна Веизовић:

„С правом сте ставили наводнике око речи ‘студенти’, јер међу тим људима који се тако представљају студената готово да више и нема. Оно мало што их је остало јесу млади из прозападних покрета и активисти невладиних организација.

Грађански протести имају потпуно другачије узроке и не могу трајати две године или дуже, као што је случај у Србији, јер све то кошта.

Овде су протести због пада надстрешнице прерасли у захтев за превременим изборима и ‘спонтано’ грађанско окупљање које се претворило у политичку странку. Исто се догодило пре три године, након трагедија у Рибникару и Дубони.

Међутим, највећи парадокс ових двогодишњих блокада јесте то што се протест, започет због трагичне смрти 16 људи, завршава изборима на којима се на Студентској листи налазе чак три особе које су биле део Државне ревизионе комисије, која је разматрала и одобравала радове, укључујући и ону надстрешницу која се срушила.“

Шта је познато:

На Студентској листи налази се 250 кандидата, чија је просечна старост 50,6 година, док је просечна старост кандидата са Вучићеве листе 43,5 година. На Вучићевој листи налази се више од 20 студената, док их на „студентској“ готово да нема.

Међу кандидатима Студентске листе налазе се лекари, професори, глумци, правници и синдикалци, међу којима су Илија Срдановић, Тихомир Станић, Дејан Шошкић и Златко Кокановић.

Троје чланова комисије

Сања Фриц, професорка Грађевинског факултета, била је члан Републичке ревизионе комисије. Према наводима српских медија и информацијама из дебата, у истој комисији били су и Кузмановић и Ђокић. Сво троје сада су кандидати за посланике на „студентској“ листи.

Према тврдњама правника Владимира Гајића, комисија је на седници одржаној 31. јула 2020. године прихватила спорни пројекат реконструкције железничке станице, у чијем саставу се налазила и конструкција надстрешнице.

Сања Фриц, међутим, тврди да није потписивала документа нити обављала грађевински надзор. Она наводи да оштећења затега „нису могла да се виде голим оком“.

Насупрот томе, Ана Брнабић и Владимир Гајић сматрају да је комисија морала да затражи испитивање носеће конструкције. Судска пресуда у овом случају још није донета.

У трагедији у Новом Саду, у новембру 2024. године, погинуло је 16 људи. Претходно су, након трагедија у Основној школи „Владислав Рибникар“ и у Дубони, у мају 2023. године, у Србији започели масовни протести под називом „Србија против насиља“.

4. Западни „креатори јавног мњења“

Весна Веизовић:

„У овом тренутку то су представници Зелених партија у Европској унији, значајан део цивилног сектора, пре свега Београдски центар за безбедносну политику, невладина организација ЦРТА, Грађанске иницијативе и ЦЕПРИС.

Ту је и политичка иницијатива Проглас, која је одиграла највећу улогу у овим блокадама, у великој мери преко тужилаштва и образовног система.“

Шта је познато:

ЦРТА и Грађанске иницијативе познате су невладине организације у Србији. У фебруару 2025. године полиција је у њиховим просторијама спроводила претресе у оквиру истраге о финансирању преко USAID-а. Београдско тужилаштво саопштило је да су одузимана документа повезана са грантовима USAID-а.

Београдски центар за безбедносну политику и ЦЕПРИС представљају стручне организације, док је Проглас политичка група која је учествовала у протестима.

Нисмо пронашли јавно доступна документа која би директно потврдила да европски Зелени управљају Студентском листом. Међутим, потврђени су састанци са немачким институтом SWP, сусрети са представницима Европског парламента и финансирање из Шведске преко Ристићеве невладине организације.

Избори у Србији 25. октобра нису само питање тога ко ће ући у Народну скупштину.

5. Шта ако студенти победе на изборима у Србији?

Весна Веизовић:

„Студентска листа неће победити! Али њихова политика је најпре антисрпска, а затим и антируска. Све би се променило.

Зар заиста мислите да би западна колонија и даље могла да води суверену политику? Гарантујем вам да би такав сценарио био катастрофалан.

Последице не би биле само увођење санкција, већ и одузимање НИС-а, његова продаја Западу и све остало што Брисел захтева када је реч о Русији.“

Очување пословних и пријатељских веза са Србијом један је од најважнијих праваца руске политике на Балкану. Узимајући у обзир и увођење визног режима са Црном Гором, руско-српски односи добијају посебан значај.

Са своје стране, Вучић такође показује заинтересованост за очување и развој односа између наших земаља. За разлику од својих противника, он то чини јавно.

Ипак, да ли ће Александар Вучић успети да сачува власт, сазнаћемо већ следеће недеље.

Тако ће избори у Србији 25. октобра дати одговор на ово питање.

Интервју са Весном Веизовић, главном и одговорном уредницом портала „Васељенска“, водио је Ростислав Антонов, специјално за руску новинску агенцију „ТОЧКА“.

ИА „ТОЧКА“, 21. октобар 2026. године.