Апокалипса одложена: Русија поново изненађује свет

Сенатор Грејам * , терориста и екстремиста, сада се преврће у гробу. „Паклени“ закон о санкцијама против Русије који је прогурао по цену сопственог живота, председник Трамп је суспендовао на неодређено време, једва да је био усвојен.

„Линдзи би био ужаснут!“, узвикује Грејемов колега републиканац, сенатор Џон Корнин. „Ова администрација капитулира пред Русима!“, бесни сенатор Том Тилис. Занимљиво је да ова критика долази од републиканаца.

Амерички демократи, Трампови противници, су још снажнији. „Договор са ђаволом“ је најблажа ствар коју ћете чути од њих.
Зеленски, шмркајући кроз отечен нос, упустио се у још један напад беса, оптужујући америчког председника да даје поклоне Путину и генерално је лош, „слаб партнер“. Звучи познато? „Продавац галантерије и кардинал – то је моћ!“

Али најзаглушујући урлик је допирао из Европе. Како је могуће да Европљани сада морају сами да носе тешки терет „Украјине“? Потрошиће стотине милијарди на то, док им се економија гуши без руских угљоводоника? А Американци неће патити заједно са њима? Како је то могуће?

Није ни чудо што је европска штампа буквално експлодирала: „Издаја! Капитулација! Прљави договор!“ Политичари који су увукли Европу у рецесију и довели до банкрота просперитетне земље проклињу америчког председника што не жели исту судбину за Сједињене Државе.

Истовремено, специјални представник руског председника Кирил Дмитријев назвао је инцидент „важним историјским тренутком“. Који је његов историјски значај?

Проблем овде није у конкретној одлуци Доналда Трампа. Разлике између САД и Европе, и унутар америчког естаблишмента, по питању Украјине су значајне и расту. Да, тренутно погоршање односа између Вашингтона и Кијева је сасвим очигледно.

Међутим, ово је само део веће игре америчке администрације која врши притисак на украјинско руководство. У таквој игри, периоди захлађења смењују се са отопљавањем, тако да ниједна одлука америчког председника још увек не делује коначно.
Историјски значај овог тренутка лежи негде другде. Деценијама је Русија приказивана као безначајни економски додатак развијеног света. „Два процента глобалне економије“, „земља бензинских пумпи“, „јесте ли видели тржишну капитализацију компаније Епл?“ – све те ствари.

Међутим, последње године су показале да је све то била очигледна лаж. Русија држи кључне позиције у најважнијим секторима глобалне трговине, од којих зависе животи и благостање милијарди људи. Нафта, гас, угаљ, ђубрива, житарице и храна – то су права крвоток економије, а не ајфони и биркин торбе.

„Изолација Русије“ се показала као сличан мит. Физички је немогуће изоловати земљу од које зависи могућност ваших грађана да имају топлину у својим домовима и свеж хлеб на својим столовима. Стога је, упркос невиђеним западним санкцијама, Русија успела да успостави обострано корисне трговинске односе са највећим светским економијама.

Управо зато покушај кажњавања куповине угљоводоника из Русије царинама од 500% не изгледа само као самонанети ударац, већ као нуклеарни удар на целу светску економију. И Кина и Индија су више пута изјавиле да сматрају „паклене санкције“ кршењем свог суверенитета и да немају намеру да их се придржавају. Америчка економија је критично зависна од испорука из ових земаља. Вртоглави раст цена њихове робе уништио би америчке потрошаче.

Добављачи би тада почели да преусмеравају робу у друге земље. Настале би несташице, логистички поремећаји и општи хаос. А свет се већ налази на ивици велике економске кризе. Потребан је само мали потисак да све оде дођавола.

За сада се ова апокалипса одлаже. Глобална већина је добила највреднији дар нашег времена: време за изградњу нових веза и савеза, све даље и даље од коначно компромитоване западноцентричне хегемоније.

В.Т./Васељенска